Podaci koje je HNB objavio na svojim internet stranicama pokazuju kako se od ukupno 291,7 milijardi kuna kredita u Hrvatskoj krajem prošle godine 12,42 posto, ili 36,2 milijarde kuna odnosi se na tzv. loše kredite. U odnosu na kraj 2010. udio djelomično nadoknadivih i potpuno nenadoknadivih kredita u ukupnim kreditima porasto je za oko 1,2 postotna boda, sa 11,23 posto krajem 2010. na 12,42 posto krajem prošle godine.
Krajem 2008. udio 'loših' kredita bio 4,94 posto. Već godinu kasnije udio djelomično nadoknadivih i potpuno nenadoknadivih kredita porastao je na 7,8 posto, krajem 2010. taj se udio penje na 11,23 posto, a krajem prošle godine na 12,42 posto.
Podaci po sektorima pokazuju da državne jedinice najurednije plaćaju svoje kredite - od ukupno 31,5 milijardi kuna kredita državnim jedinicama krajem 2011. udio loših kredita je 0,3 posto.
Najviše problema sa servisiranjem kredita imaju trgovačka društva kod kojih je upitna naplata svake pete kune kredita, od ukupno 122,9 milijardi kuna kredita, u kategoriji djelomično nadoknadivih i potpuno nenadoknadivih je 20,10 posto ili 24,7 milijardi kuna.
Ukupni pak krediti stanovništvu krajem prošle godine iznosili su 128,1 milijardu kuna, od čega je 'loših' kredita nešto više od 11 milijardi kuna, što je udio od 8,61 posto.
Stanovništvo se najviše zadužilo putem stambenih kredita, krajem prošle godine ti su krediti iznosili 59,6 milijardi kuna, od čega je upitna naplata za njih 5,22 posto ili za 3,1 milijardu kuna, piše SEEbiz.
Po veličini kod stanovništva slijede ostali krediti s iznosom od 56,5 milijardi kuna krajem prošle godine, a kod tih kredita udio loših je 12,16 posto, ili iznos od 6,9 milijardi kuna.
Najveći udio nenaplativih kredita kod stanovništva je kod hipotekarnih kredita i iznosi 21,33 posto ili 695 milijuna kuna. Udio nenaplativih autokredita kod stanovništva je 4 posto, a isti je postotak i 'loših' kredita po kreditnim karticama.
