Svaki put kad se Amerikanac pohvali na Twitteru ili Facebook-u kako je kupio novi stan ili auto, sledeće što može da očekuje jeste da mu poreski inspektori pokucaju na vrata da provere da li je za to platio porez.
Međutim, srpska poreska kontrola zaobilazi, i zaobilaziće takvu proceduru.
- Srbija je u tom smislu još daleko od Amerike i takav sistem kontrole je previše napredan za nas. Nemamo ni nivo opremljenosti niti ljude koji bi kontrolisali obveznike preko društvenih mreža - kažu u Poreskoj upravi za 24 sata.
Za sada društvene mreže služe srpskim poreznicima jedino da preko njih primaju prijave građana.
- Od pre 15 dana smo ponudili mogućnost građanima da preko Twittera ili Facebook-a postavljaju pitanja vezana za poreze. Oni na taj način mogu i da prijave nekog za koga misle da je utajio porez, zašto da ne - navode u Poreskoj.
Najbogatiji sloj u Srbiji ipak može na vratima da zatekne inspektore, ali samo ako se uknjižena vrednost njihovih prihoda i imovine ne poklapa s cifrom koju su naveli u poreskoj prijavi. Od 1. aprila, Uprava će početi unakrsnu proveru imovine vrednije od 35 miliona dinara, a dosad je izveštaj o imovini dostavio 21 bogataš.
Poreznici u SAD su neizbežni kao smrt, pa tako koriste sva sredstva da otkriju pokušaj utaje. Na društvenim mrežama proveravaju eventualna hvalisanja o poslovnim uspesima, pomoću posebnog softvera proveravaju sve, pa i najsitnije greške u prijavi prihoda, a poreski obveznici često moraju da dokazuju čak i da se svojim hobijem bave iz ljubavi, a ne zbog zarade.
Sa druge strane, kod nas se podaci o obvezniku traže samo od drugih državnih organa, kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republički geodetski zavod i Centralni registar komisije za hartije od vrednosti.
- Kad pozovemo građanina i on nam kaže da mu je jedini legalni izvor prihoda bio 50.000 evra te godine, a postoje podaci da je kupio auto od 200.000, mi ćemo mu razliku od 150.000 oporezovati s 20 odsto. Tu je naš posao završen. Mi te slučajeve prijavljujemo MUP-u, a posle je na službama za borbu protiv organizovanog kriminala da procenjuju da li je to stečeno trgovinom oružja, narkotika ili drugim nelegalnim putem. Oni mogu i da konfiskuju imovinu ako dođu do tih saznanja - kažu u Poreskoj upravi.
