Većina mojih filmova ima ambiciju da utiče na javno mnjenje u smislu da promoviše određene vrednosti i poruke. Moja zainteresovanost za aktivan rad u parlamentu ima isto poreklo - za uzimanje ućešća u usmeravanju zajednice ka prihvatanju vrednosti koje smatram pozitivnim i korisnim, objasnio je u razgovoru za novi broj Nedeljnika reditelj Srđan Dragojević zašto je postao narodni poslanik.
Šta će biti vaša glavna preokupacija u Skupštini? Pretpostavljam kultura? Ili ćete pokušati da pomerite još neke stvari u našem društvu?
- Kultura pre svega. Aktivno ću učestvovati u radu skupštinskog odbora za kulturu. Mnogo je tema i neophodnih koraka da se koncipira zakonska regulativa koja bi obezbedila bolje funkcionisanje institucija kulture ali i dostojanstven život stvaralaca. Naravno, i svakodnevna borba da i skupštinska i šira javnost prihvati notornu činjenicu - da mi nismo civilizovana zemlja do trenutka dok se ne otvore Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti.
Planirate li da pokušate da pomerite još neke stvari u našem društvu?
- Pored kulture, tu su i druge oblasti koje smatram veoma važnim za poboljšanje života ljudi. Izuzetno me zanimaju i teme povezane sa školstvom, ali i ekologijom. Pogledajmo oko sebe, verujem da se većini ljudi steže srce zbog činjenice da živimo okruženi plastičnim flašama, kesama i pikavcima. Ali, pogledajmo i stotine hiljada nezavršenih fasada. Živimo u ružnom okruženju. A ja verujem da okruženje utiče i na radno i na psihofizičko stanje ljudi. Zalagaću se za besplatnu legalizaciju, ali da svi ljudi koji legalizuju svoje objekte imaju obavezu da ih omalterišu i okreče.
Dolaze li bolje dani za srpsku kulturu, pošto ste vi ušli u parlament, a Ivan Tasovac postao ministar, imajući u vidu pozitivne reakcije javnosti zbog vašeg većeg političkog angažmana?
- Mislim da je u Srbiji nemoguće naći boljeg čoveka za ministra kulture od Tasovca. On se dokazao kao fantastičan menadžer, i to vodeći instituciju koja je, usled dominacije primitivizacije u svim aspektima života i pohlepne, prostačke varijante liberalnog kapitalizma, zbog svoje prirode najugroženija. On je uspeo ne samo da održi filharmoniju, već i da proširi krug ljubitelja klasične muzike. Tasovac u sebi sadrži kombinaciju elitističkog i populističkog, koju ministar kulture mora da ima. Tako da ću se ja, kao poslanik, truditi svojski da pomognem utičući na poboljšanje zakona i podzakonskih akata u kulturi, ali će moj uticaj biti zaista minoran u odnosu na ono što će, verujem, Tasovac uspeti da ostvari...
