Profesora Ivana Hitija iz Varaždina patrijarh Irinej odlikovao je ordenom Svetog cara Konstantina zbog spasavanja crkvenog blaga Srpske pravoslavne crkve u Pakracu pre 20 godina.
Hiti je 1992. godine bio na dužnosti pomoćnika zapovednika operativne zone Bjelovar. Kada je ušao u Pakrac, video je oštećenu srpsku crkvu Vladičin dvor, a knjižno i umetničko blago razbacano u dvorištu, dok je na stare knjige i slike padao sneg.
- I crkva je bila minirana. Ali kada sam pogledao predivne knjige i umetničke slike okolo i u crkvi zaboravio sam na opasnost i ušao unutra - kaže Hiti (66) koji je za Politiku po prvi put govorio o operaciji spasavanja crkvenog blaga SPC iz Pakraca kojom je lično komandovao.
Zbog ovog poduhvata u Varaždinu je doživeo golgotu i narednih 16 godina sve do penzije nigde nije mogao da se zaposli, prenosi Tanjug.
Hiti kaže da se ni sa jedne strane, ni srpske ni hrvatske, nije vodilo računa o ženevskim propisima, a priča i kako je zapovednik operativne zone pukovnik Jerzečić na njegov zahtev da treba spasavati umetničko blago SPC, rekao da ima prečih poslova.
On navodi da je sa dvoje ljudi iz Univerzitetske biblioteke u Zagrebu pošao za Pakrac.
- Nismo imali vozilo za transport, pa sam angažovao vojne i civilne kamione. Moji momci iz brigade su skupljali spise po ulici i dvorištima i utovarivali u kamione - priča bivši profesor o operaciji koja je trajala nekoliko dana.
Dragocenosti SPC-a prevezao je u Univerzitetsku biblioteku u Zagrebu, gde je dobio pismenu potvrdu da se blago tamo nalazi.
- I danas posedujem taj dokument. Fotokopuiju sam poslao patrijarhu Pavlu poštom, ali nikada nisam saznao da li je on to pismo dobio - kaže Hiti
On je odmah posle te operacije isteran iz hrvatske vojske i proglašen za izdajnika.
- Rečeno mi je da takvu osobu koja radije spasava umetničke knjige i kulturna dobra umesto da se uhvati puške oni ne trebaju. Ja sam rekao da se u ratu ne bori samo oružjem već i perom i dobrim delima - rekao je Hiti, kojem su, kada se vratio u Varaždin na mesto šefa za prosvetu, kulturu, sport i i tehničku kulturu grada, rekli su da "im takva budala ne treba".
Hiti kaže da je prehranjivao porodicu radeći na građevini, orao i kopao, ali da ga je najviše zabolelo što mu Hrvatska nije zahvalila na podvigu koji je učinio, kao i što je čekao dve decenije da njegov ljudski gest neko primeti.
- Vređali su me i govorili: ti si spasavao srpsko blago, ja sam im govorio nisam spasavao srpsko, već ljudsko i svetsko blago - priseća se Hiti.
