"-Šta radiš?- -Ma ništa, evo, gubim vreme-"
Koliko puta ste čuli ovo? "Gubim vreme". Gde je otišlo svo naše izgubljeno vreme? Da li ono ode u biro za "izbubljeno-nađeno"? I ako je tako, da li ga iko nađe?
Oglas: Našao sam 76 sati, 36 minuta, 54 sekunde nečijeg izgubljenog vremena. Molim da se javi na oglas.
Oglas: Izgubio sam 75 godina vremena. Poštenom nalazaču sledi vredna nagrada. Javite se na bezbroj telefona. Torta ili novac, po izboru.
Neke žene kada raskinu dugu vezu, često kažu "samo sam bacala vreme". Gde ode to vreme? U kontejner, pa u deponiju? I za one koji recikliraju, valjalo bi da znamo u koju sekciju da ga stavimo. Da li je vreme bio-razgradivo? Da li je vreme za plastiku ili staklo?
Da li će naše bačeno vreme zagaditi okolinu ili se može koristiti kao đubrivo? Ili će ga Cigani pokupiti i prodati na Bajlonijevoj pijaci? Da li ga onda kupe naše prestare komšinice iz kruga dvojke, da dožive 103. godinu?
Ili naše vreme ide sa svim ostalim đubretom u Vinču, da pokriva ostatke iz praistorije?
Da li se naše bačeno vreme usmrdi, kao što ostalo đubre smrdi? Ako od recikliranih novina nastane toalet papir, šta se desi ako recikliramo vreme?
Jedno je sigurno. To vreme verovatno i nije bilo toliko vredno. Možda nije ni bilo naše. Prelako smo ga dobili, tako ćemo ga izgubiti.
Ali da je bahato sa naše strane da ga tako bacamo, ne znajući koliko ga još imamo - to je tačno.
