Antonija: ‘Ajme kad poludin i počnem pič**rat!’

Taman sam dobila dva dana slobodno na pripremama za predolimpijski turnir i ulovila u miru pogledat pripremnu utakmicu protiv Norveške, kod kuće, u Šibeniku. A nije, moran reć, bilo dobro.

Sad se mnogi pitate zašto jedna košarkašica i još plavuša kritizira naše nogometaše, ali obećajem da neću puno, samo kad mi dođe :-)

A istina, dođe mi često. Ovu našu domaću ligu uopće ne gledam, ali kad su Vatreni u pitanju, onda sam najveća navijačica u ciloj Hrvatskoj. Skačem, ludin i pičkaram, da prostite, sve u sportskom duhu, kao da sam s njima na terenu, jer rijetko tko ima takvu reprezentaciju ka šta je mi imamo. To mi je veliki gušt. A kad si sportaš, nekako te još više ponese… i odnese. Ja sam inače temperamentna na parketu. Malo to ljudi zna, ali psujem ka kočijaš. Nije to lipo reć, al’ opet, sve je to nekako u žaru borbe, stalo mi je…

Ajme, kad se samo sitin one Turske pa one zbunjole, kad smo već svi slavili i skakali i pivali, da nismo ni vidili kad je Turska zabila… Ala crnjaka. Nikome ništa jasno, odjednom samo čuješ: ‘Šta je ovo, je****’, nikome nije jasno šta se uopće događa… Prvo veselje, a onda razbijanje čaša: ‘Maajdeeee…’ Užas.

Zato moram malo grintat. Razočaralo me je protiv Norveške šta smo opet tako glupo primili gol takoreći u zadnjim sekundama, i to glupi gol glavom. Da nismo mogli izdržat tih par sekundi do kraja, šta je uvik najvažnije… Ali shvaćam šta je bilo našim dečkima. Teške noge, kaže Slaven Bilić, znam točno šta to znači.

I nama je doslovno tako. Evo, pripremamo se za kvalifikacije za Olimpijske igre, isto smo u napornim treninzima svaki dan. I sama imam teške noge i shvaćam zašto su onako plazili po terenu. Kad takav trebaš odigrat utakmicu, ne može ispast dobro. Malo je to stvar i glave, nervoze koja se stvori kad igraš umoran… Ali opet, bolje da su sad kiksali nego tamo u Poljskoj, kad bude najvažnije. Tako da lako za taj glupi gol, nema veze. Nemojte ga, molim vas, samo primit protiv Irske, i još iz kornera.

A kad smo kod kornera… Evo, kako sam bila doma, sidin s dečkom u jednom kafiću, a gazda se već pripremija za EURO. Plazmica, zastavice, pa stavija onaj tepih iscrtan ka nogometno igralište i mene zapalo da sidnem baš u korner. I već me pomalo vuče ona atmosfera, mislin si kako će ovdi bit sve krcato, puno ljudi, a di ću li ja bit kad počne EURO?!

Uf, šta mi je ža šta neću bit ovdi s ekipom. Al’ si mislin, pa i mi cure iz reprezentacije ćemo gledat svaku utakmicu i navijat ka i cila Hrvatska. Popit će se i koja piva (zašto ne, to je dobro za opuštanje mišića), pogotovo ako Irska padne.

Sad smo u Dubrovniku, igramo pripremni turnir, pa 13. svibnja idemo u Francusku, gdje igramo još jedan turnir, a 26. lipnja putujemo u Tursku na glavni kvalifikacijski turnir za Olimpijske igre. Držite nam palčeve, ka šta ćemo mi našim dečkima.

Stojte mi dobro, navijajte iz petnih žila i čujemo se nakon Irske!

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr