Valensa: SFRJ veštačka tvorevina

Prošlost i sadašnjost u očima lidera Solidarnosti

Lider Solidarnosti, Leh Valensa, u intervjuu Nedeljniku rekao je da je SFRJ bila veštačka tvorevina, pričao je o svom snu o ujedinjenoj Evropi, o ratovima na Balkanu, lošem imidžu Srbije u svetu, jačanju neonacista i otkrio da nikad nije slušao Džonija Štulića kako peva “Poljska u mom srcu“.

Za mnoge ljude iz bivšeg Istočnog bloka Jugoslavija je bila ideja. Da li ste i vi zavideli jugoslovenskom socijalizmu i šta ste pomislili kad je na Balkanu počeo krvavi rat, i to kad su zemlje poput Poljske prolazile kroz mirnu tranziciju? Je li rat bio neizbežan?

Jugoslovenski socijalizam bio je mnogo manje represivan nego onaj u drugim zemljama Istočnog bloka. Pre svega zbog Josipa Broza Tita, koji je pokazivao da nema nameru da se povinuje Staljinu i njegovim naslednicima. To je iziskivalo velike napore, ali je Jugoslaviji donelo ugled i poštovanje u čitavom svetu. Ali, krvavi bratoubilački rat koji se dogodio posle njegove smrti pokazao je da je ta zemlja ipak bila jedna veštačka tvorevina, koju je na okupu držala samo autoritarna vlast.

U Srbiji postoji fenomen nazvan „jugonostalgija”: Titov rođendan se proslavio i ovog 25. maja, i mnogi ljudi govore da je komunistička prošlost bila bolja, jer su živeli lepše. Da li se isto dešava u Poljskoj?

Uvek imajte na umu da i dalje živimo u doba tranzicije. A ta su vremena teška za sve one koji ne uspeju da se izbore s promenama. Ali, kod nas je malo drugačije. Slobodna i demokratska Poljska, uz sav napredak koji se dogodio u poslednjih 30 godina, ne ostavlja mnogo prostora onima koji bi žudeli za davno prošlim vremenima.

Neki političari i sociolozi skreću pažnju da je neonacizam u porastu u bivšim komunističkim zemljama poput Poljske, Rusije, Srbije… Zašto se to događa u zemljama koje su najviše patile pod nacizmom?

– U pravu ste – i u Poljskoj je sve više ekstremističkih pokreta, a u njihovom članstvu najviše je mladih. To jeste stvar za analizu. Meni se čini da je, sem ogromne nezaposlenosti među mladima – koja je veliki problem u Evropi – krivac i loše obrazovanje, posebno edukacija o uzrocima jačanja nacionalizma u 20. veku.

Srbija pokušava da uđe u Evropsku uniju, možda i po cenu da se odrekne Kosova. Da li verujete da je to mudar potez i da je EU i dalje zainteresovana za proširenje i primanje zemalja poput Srbije i Ukrajine?

– Proširenje Evropske unije završiće se onda kad u njoj budu sve države na kontinentu. Tek tada će EU ostvariti svoj puni potencijal. Ali, naravno da je veoma važno da nove zemlje poštuju standarde i prilagode se, kako bi mogle da uđu u evropsku porodicu.

Jedan od glavnih zadataka vašeg Instituta, kako piše na sajtu, jeste da “promoviše pozitivan imidž Poljske i Poljaka u inostranstvu”. Srbi su u skorijoj istoriji imali mnogo problema, posmatrali su nas – a i dalje nas posmatraju – kao “loše momke”, glavne krivce za ratove na Balkanu. Koliko je važan imidž jednog naroda i šta Srbi mogu da nauče od Poljaka i vašeg Instituta?

– Percepcija jedne države ili naroda u inostranstvu uvek sobom nosi rizik od nepravednog i pogrešnog utiska. To je posebno loše, kao u slučaju Srbije, kad se generalizuje čitav narod. Ono što moj Institut o ja radimo jeste da predstavljamo sopstvenu istoriju i sva dostignuća, uz sve poteškoće, prepreke i ograničenja koja su uticala na našu prošlost.

Mnogo muzičkih sastava iz bivše Jugoslavije bilo je popularno u Poljskoj, a jedan od najpoznatijih bendova, Azra, 1981. snimio je pesmu pod imenom “Poljska u mom srcu”, sa stihovima “svi smo pobedili, Poljska je u našim srcima”. Da li ste i tada znali koliku ste podršku imali iz Jugoslavije i mislite li da su Srbi i Poljaci sada previše udaljeni?

Sve države koje su žudele za slobodom tada su gledale u Poljsku s velikom nadom. Toga sam i tada bio svestan, i maštao sam da se naša pobeda vrlo brzo proširi i na ostale zemlje Istočnog bloka. To se, srećom, i dogodilo. Sada se nadam da će Srbi i Poljaci ponovo biti bliski u evropskoj zajednici naroda.

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr