Pretvaranje Srbije u beživotno ruglo i pustinju se nastavlja

Klizanje jalovine u površinskom kopu Polja “D” posledica nemara, neodgovornosti i bahatog ponašanja menadžmenta i odgovornih tehničkih lica PDRB Kolubara

Jedan od izvanrednih primera orvelijanske upotrebe medija predstavlja praksa i razvojni projekti PDRB Kolubara koji svoj nezaustavivi pohod na ogroman prostor plodne zemlje, ljudske domove, srpsku tradiciju, prirodu i sam život, sprovode u znaku medijske prezentacije kao “srpskog super brenda”.

Besomučna, nekontrolisana eksploatacija uglja u Srbiji, dobijaju ovih dana svoj novi medijski orvelijanski zamah, pa se tako klizište koje se pokrenulo oznad sela Junkovac, na severnom krilu površinskog kopa, u medijima naziva ni manje ni više nego blagodatnim za meštane.

Radi se o klizanju u površinskom kopu Polja “D”, na kome su poslednjih 20 godina odlagani glina, pesak i druge otpadne mase mimo svih projektnih planova i projektne dokumentacije.

U medijima nema ni govora o neprofesionalnom i bezobzirnom ponašanju odgovornih u PDRB Kolubara već se tvrdi da je “deo starog odlagališta počeo da kliza, najverovatnije usled kiša, nekontrolisanog priliva površinskih i podzemnih voda”.

Klizište u površinskom kopu Polja “D” samo je mali deo tragedije sa kojom se Srbija suočava i u kontekstu energetske politike koja se odvija u bermudskom trouglu: profit, korporacije, moć, u kome čitava Srbija neprekidno klizi i tone pretvarajući se od najplodnije zemlje i okeana zelenila u najružniju pustinju: niz crnih, beživotnih kratera koji se svakim danom šire.

O pokretanju klizišta u površinskom kopu Polja D i apsolutnoj ekološkoj i društvenoj neodgovornosti rukovodilaca „Kolubare“ i političara koji deluju u savršenoj sinhronizaciji sa planovima Svetske vlade o pretvaranju Srbije u beživotno ruglo i pustinju, na pitanja novinarke Pečata odgovarao je Željko Stojković, ekološki aktivista, predsednik Srpskog centra ekologije i najveći borac za razobličavanje sveopšteg beščašća koje kontinuirano uništava na hiljade i hiljade hektara plodne šumadijske zemlje, raskopava groblja, seče stoletna stabla, na hektare šuma, orahovih stabala, njiva i kuća pretvarajući rajsku baštu u stravičan prizor prema kome pustinje deluju kao peščane oaze.

Klizište u površinskom kopu Polja “D” koje se nedavno pokrenulo ugrozivši egzistenciju meštana sela Janukovac u medijima je predstavljeno kao posledica delovanja kiša, nekontrolisanog priliva površinskih i podzemnih voda. Kakva su vaša saznanja o pravim uzrocima katastrofe?

Klizište se javilo na spoljšnjem odlagalištu površinskog kopa “Polje B”, koje se mimo projektne dokumentacije i bez projektnih planova zakipavalo u zoni drugog površinskog kopa “Polje D”. u čijem podnožju se nalazi selo Junkovac. Od 27. maja počelo je da kliza nekoliko miliona kubnih metara zemlje prema domaćinstvima prouzrokovavši geomehaničku nestabilonost tla. Odlagalište otkopane zemlje – jalovine, suprotno svim tehničkim propisima i tehnologiji rudarskih radova podignuto je na visinsku kotu od 200 metara u odnosu na početnu poziciju pre početka deponovanja, ugrozivši time deo naselja Junkovac koji je najbliži odlagalištu. Da zlo bude veće, ugrožen je i sam površinski kop “Polje D”, s obzirom da klizaju i delovi tehnoloških sistema površinske eksploatacije (tračni transporteri, trafo stanice).

Ovo je sve rezultat višegodišnjeg nemara, neodgovornog i bahatog ponašanja menadžmenta i odgovornih tehničkih lica PDRB Kolubara, koji tehnologiju eksploatacije uglja svode na metode samovolje i improvizacije, suprotno zakonima o rudarstvu i zaštiti životne sredine, dok za to vreme u medijima sebe predstavljaju kao društveno odgovorne i uspešne dok se u stvari radi o klasičnom primeru kršenja ljudskih, imovinskih, socijalnih i prava na zdravu životnu sredinu.

Vi ste kao predsednik Ekološkog pokreta „Srpski centar ekologije“ odmah otišli na lice mesta. Sa čime ste se suočili na terenu?

Razmere katastrofe su neopisive. Kuće su oštećene i nebezbedne za život. Radi se ubrzana evakuacija stanovništva. Sve ovo je veoma iznenadno i bolno s obzirom da je reč o prisilnom raseljavanju. Ljudi su zatečeni, očajni i izgubljeni i ne predočava im se jasan i sveobuhvatan plan za rešenje nastale situacije.

Sve ovo je posledica nedostatka dugoročnog planiranja i rešavanja problema stihijski, kada se već dese a ne onako kako pravila struke nalažu.

Sanacija klizišta koja se sada radi buldožerima samo je pokušaj usporavanja kretanja zemlje koja nezadrživo nadire ka Junkovcu.

Šta je srpski centar ekologije preduzeo u ovoj teškoj situaciji?

Pošto se radi o akcidentnoj situaciji, odmah smo se obratili Republičkoj rudarskoj inspekciji sa zahtevom da izvrši hitan inspekcijski nadzor PDRB „Kolubara“ i u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenima izrekne mere sankcija i sanacije u cilju zaštite ugroženog stanovništva a i samog površinskog kopa “Polje D”.

Nakon postupanja inspekcije, Srpski centar ekologije će preduzeti neophodne aktivnosti, kako bi napokon oni koji su odgovorni za ovakve i slične situacije bili identifikovani i onemogućeni da svojom nestručnošću i neodgovornim ponašanjem i ubuduće ugrožavaju opštu društvenu bezbednost, jer više je nego očigledno da se ovde ne radi ni o elementarnoj nepogodi, kako se čitava stvar medijski predstavlja, već se radi o još jednom u nizu nedopustivih propusta i ljudskom faktoru.

Energetski projekti koji se realizuju u okviru PDRB Kolubara i EPS-a kreditirani su od strane međunarodnih finansijskih instititucija,između ostalih i Evropske banke za obnovu i razvoj. Šta se zapravo finansira projektom pod nazivom “Unapređenje životne sredine u kolubarskom ugljenom basenu”medijski promovisanim kao izuzetan proboj “srpskog super brenda”?

Naziv trenutno aktuelnog projekta “Unapređenje životne sredine u kolubarskom ugljenom basenu”, predstavlja klasičnu obmanu javnosti: Sredstva koja se traže u okviru ovog aranžmana opredeljena za kupovinu rudarske mehanizacije potrebne za hiper produkciju uglja, čime se zapravo oslobađaju ogromne količine ugljen dioksida i proizvode dugoročni kumulativni negativni uticaji. Savršeno je jasno da je naslov projekta samo maska za prikrivanje mnogih nepravilnosti kako u samoj firmi, tako i u oblasti energetike.

Šta podrazumevate pod hiper produkcijom uglja?

Uzimajući u obzir da je Kolubara u vreme SFRJ, u doba najveće industrijske ekspanzije, otkopavala oko 25 miliona tona uglja što je bilo sasvim dovoljno za proizvodnju dovoljne količine električne energije, kao i da su u sadašnjoj državi ostali najveći i najvažniji proizvodni resursi (TE Nikola Tesla u Obrenovcu i najveći hidrogeološki potencijal na Balkanu – “Đerdap”), pri čemu je naša industrija u međuvremenu desetkovana, postavlja se pitanje iz kog razloga se proizvodni planovi podižu na 36 miliona tona godišnje, ako je u vreme znatno veće potrošnje,za vreme veće države i manja proizvodnja bila dovoljna.

Na primer, januara tekuće godine, je zahvaljujući povoljnim meteorološkim uslovima, po rečima generalnog direktora “Kolubare”, gospodina Milorada Grčića, “ostvarena rekordna proizvodnja od kada postoji Kolubara, i to od preko 3 miliona tona iskopanog uglja”. Pošto je toga meseca zbog blage zime potrošnja električne energije bila znatno manja nego inače, a hidrogeološka situacija bila veoma povoljna, nameće se zaključak da forsiranje ovolike proizvodnje nije bilo u službi realnih potreba, već u funkciji neobuzdane eksploatacije strateški važnog resursa kao što je ugalj, isključivo zarad profita pojedinaca i interesnih grupa.

Ogroman prostor jednog od najlepših delova Srbije se iskopavanjem uglja pretvara u džinovske kratere u kojima više nema života. Neverovatno je da se pod “Projektom unapređenja životne sredine”, prema planu koji su napravili EPS i Kolubara za koji se traži kredit od EBRD i nemačke razvojne KfW banke podrazumeva zapravo kupovina opreme kojom će se efikasnost eksploatacije povećati i time uništiti nove hiljade i hiljade hektara plodnih šumadijskih oranica. Kako je uopšte moguća upotreba ovakve retorike kojom se uništavanje životne sredine naziva njenim “unapređenjem”?

Reč je bolesnoj orvelijanskoj zameni teza pošto se nigde u svetu pod pojmom “unapređenja životne sredine” ne podrazumeva njeno efikasnije uništavanje.

Svuda, gde god se kopa ugalj kao energent, zastupljene su tri tehnološke faze: 1. pripremna, koja podrazumeva eksproprijaciju nepokretnosti; 2. operativna, koja podrazumeva eksploataciju i 3. završna, koja podrazumeva rekultivaciju zemljišta. Kod nas je rekultivacija rađena samo u tragovima, a često se zbog nepostojanja ili nepoštovanja planske dokumentacije dešava da se zatrpavaju rekultivisane površine, ili da se seku šume koje su na rekultivisanim površinama posađene. Od skoro imamo primere da se takoreći ne radi ni eksproprijacija, odnosno da se ne poštuje dinamika predviđenog preseljenja stanovništva, tako da u Vreocima imamo situaciju izgradnje energetskih dalekovoda bukvalno iznad glava ljudi, bez potrebne urbanističke dokumentacije i građevinske dozvole. S druge strane, u okviru poslovne politike EBRD banke postoji deset veoma jasnih i preciznih uslova za realizaciju kredita koji se od strane PDRB Kolubara ne poštuju. Pod ovim podrazumevamo kršenje ljudskih, imovinskih i ekoloških prava stanovništva obuhvaćenog nevoljnim raseljavanjem radi širenja površinskih kopova, obezvređivanje imovine građana i lokalnih zajednica u postupcima procene kao i korporativne i tehnološke propuste i uvek prisutnu korupciju.

O uništenju duhovnog i kulturnog nasleđa starosedelačkog stanovništva izlišno je i govoriti u situaciji kada je najveće i najstarije pravoslavno groblje u dolini šumadijske Kolubare prekopano na silu uz pomoć policije, u velikom broju slučajeva mimo volje i saglasnosti porodica potomaka.

S obzirom da se lokacije za izgradnju novih naselja radi očuvanja identiteta i kontinuiteta u postojanju ne izgrađuju, stanovništvo obuhvaćeno raseljavanjem prinuđeno je da ostane bez zavičaja što je suprotno međunarodnim standardima i praksi u sprovođenju energetske politike u svim evropskim zemljama.

Za nasilje nad pravom i proizvoljno tumačenje prava od strane pravne službe PD RB “Kolubara”,ne postoje reči kojima se takva samovolja može opisati.Najnoviji primer za to je pokušaj uskraćivanja nadoknade za infrastrukturno opremanje placa na novom mestu stanovanja porodicama koje se preseljavaju,a što je inače jasna obaveza na koju planska dokumentacija obavezuje “Kolubaru” kao korisnika eksproprijacije.

Upravo iz ovih razloga, ekološki pokret podneo je prigovor u okviru nezavisnog žalbenog mehanizma EBRD banke, koji je prošao prvostepeno razmatranje i po kome očekujemo konačnu odluku u smeru uslovljanja “Kolubare” kao korisnika kredita ili i samu obustavu kreditnog aranžamana, sve u cilju poštovanja socijalnih prava ugroženog stanovništva.

Koji prostor je predviđen je za totalno uništenje kako bi eksploatacijom uglja u Srbiji interesne grupe i pojedinci kontinuirano zadovoljavale svoje nezajažljive apetite za profitom, relizujući agendu Novog svetskog projekta?

Sem Vreoca (najvećeg i najstarijeg naselja u opštini Lazarevac o kome prvi pisani tragovi datiraju iz 1528.godine i koje sa crkvom brvnarom starom nekoliko vekova predstavlja poseban spomenik srpske tradicije i duhovnosti) koji obuhvataju oko 1800 hektara površine, predviđeno je da se površinski kopovi šire na prostor naselja Radljevo koje je najveće i najstarije naselje u dolini Tamnave u opštinu Ub. Radi se o pvršini od 3000 hektara zemljišta na kome egzistira preko 900 domaćinstava koja su takođe predviđenja za preseljenje. O odnosu menadžmenta Kolubare i aktuelnog direktora, gospodina Milorada Grčića prema lokalnom stanovništvu najbolje govori činjenica da na sastanak koji je 22.maja, po pitanju otvaranja novog površinskog kopa, održan na Ubu, predstavnici mesnih zajednica Radljeva i Kalenića, čiji je deo takođe predviđen za preseljenje, nisu uopšte ni pozvani. U duhu stare narodne poslovice, moglo bi se reći da se pokušava “napraviti račun bez krčmara”.

Obišli ste mnoge zemlje EU u kojima se eksploatiše ugalj. Da li ste se bilo gde suočili sa ovakvom praksom? Da li bi i jedna zemlja pristala da svoje najlepše delove pretvori u pustinju?

Iskustva iz tehnološki razvijenijih društava kao što su Nemačka i Poljska govore ne samo o tome da je ovakav nemar prema čoveku i životnom okruženju u savremenom svetu, kada govorimo o negativnim aspektima proizvodnje i prerade uglja, ne samo neviđen, već i nezamisliv, jer se svuda, za razliku od naše prakse striktno poštuju zakoni, projektna dokumentacija i propisane tehničko-tehnološke norme. Dovoljno je reći da na površinskim kopovima u Nemačkoj postoje tehnička rešenja koja u najvećoj mogućoj meri svode negativne posledice na najmanji mogući nivo. Svuda se poštuje zakonska obaveza rekultivisanja devastiranog tla, jer je to deo celokupnog procesa. Kada se ovo pitanje postavi kod nas dobijaju se nebulozni odgovori da za to nema para, da je kriva svetska finansijska kriza, dok građani sa pravom postavljaju pitanje: “kako je to moguće pored tolike hiper produkcije i proizvodnje uglja i struje”.

Za nove investicione cikluse uzimaju se krediti koje će generacije vraćati. Šta je sa novcem od prihoda zasnovanog na eksploataciji? Često se pominje niska cena električne energije po kilovat času kao izgovor za dalje zaduživanje. Naš odgovor na to je da je i prosečna plata radnika “Kolubare” i Elektroprivrede Srbije za toliko procentualno niža u odnosu na kolege iz evropskih zemalja koji rade iste poslove u okviru delatnosti. Pominje se i višak radne snage, međutim i pored odlaska u redovnu penziju nekoliko stotina radnika u toku prošle godine, standard zaposlenih se nije promenio na bolje. Pri tome, rudarski basen “Kolubara” se proglašava za “srpski super brend”, što najbolji način predstavlja paradigmu propasti Srbije.

O problemima sa kojima se suočavaju stanovnici naselja Vreoci i kolubarskog ugljenog basena, kao i potpunom uništenju područja predviđenog za proširenje površinskih kopova, napravljeno je nekoliko stranih dokumentarnih ekoloških filmova. Kako je došlo do interesovanja stranih dokumentarista za ovu problematiku i kako razumeti činjenicu da mediji u Srbiji uglavnom ili ćute ili “informišu” o velikim “uspesima srpskog super brenda “Kolubare”?

Ako uzmemo u obzir činjenicu da se uzimanje kredita i zaduživanje predstavlja kao najveće dostignuće, a da pri tome građani Vreoca već više od dve decenije zbog isušivanja bunara prouzrukovanog blizinom površinskog kopa bukvalno nemaju vode za piće, uz sve ostale negativne posledice kao što su gustina industrijskog saobraćaja, ogromno aero zagađenje, buka, prašina, vibracije, život u konstantnom stresu usled neizvesnosti oko preseljenja, bilo je prirodno da se za ovakve probleme, jedinstvene u Evropi, zainteresuje međunarodna javnost. Do sada je u prethodnoj godini snimljeno tri filma: u američkoj, poljskoj i britanskoj produkciji, tako da ćemo uskoro organizovati Festival dokumentarnog ekološkog filma u Lazarevcu koji će u celini biti posvećen iznošenju istine koja se vešto skriva i prećutkuje os srpske javnosti. Osim filmskih producenata, važnost ove teme odlično su razumeli i vodeći svetski listovi, poput briselskog Observera, londonskog Gardijana i nemačkog Špigla koji su ova dešavanja preneli autentično.

Da li bi, po vašem mišljenju, Srbija otvorila daleko bolju perspektivu razvoja ukoliko bi nešto od ugljenih kapaciteta ostavila i za buduće generacije a sada se posvetila proizvodnji zdrave hrane i revitalizaciji reka?

S obzirom na svoj povoljan geostrateški položaj i klimu Srbija je Bogomdano područje kako za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (dve trećine sunčanih dana na padinama Kopaonika pogodnim za postavljanje solarnih panela, ruža vetrova u Vojvodini povoljna za vetrogeneratore),a po vodnim resursima i plodnim oranicama imamo najbolji potencijal u svetu za proizvodnju organske hrane koja je na svetskom trzistu i po nekoliko puta skuplja od obične.To su sve veliki izvozni i privredni resursi, bez negativnih posledica po stanovništvo i životno okruženje.Na žalost, naši neprijatelji takođe znaju sve to i preko poslušnika u vrhu vlasti čine sve da raskopaju i osiromaše Srbiju.Očigledno da posao započet bombardovanjem 1999. još uvek nije završen.

Vreoci su više decenija suočeni sa velikom ugroženošću životne sredine. Snabdevanje vodom je jedan od velikih problema. Da li se, možda, restrikcija vode koristi kao vid pritiska na stanovništvo, budući da je ovo naselje obuhvaćeno projektom preseljenja?

Na veliku žalost to je tačno.U Vreocima postoji 16 bunara vodosistema “Peštan”,iz kojih se voda crpi za potrebe gradskog komunalnog preduzeća,bez pristupa i mogućnosti upotrebe vode za građane Vreoca koji više od dve decenije trpe restrikcije.Ovde je značajno pomenuti i ulogu Gradske opštine Lazarevac na čelu sa predsednikom Draganom Alimpijevićem-Cipijem,koji se umesto da štiti građane koje predstavlja otvoreno stavlja na stranu “Kolubare”,s obzirom da većina ljudi iz vrha menadžmenta najveće energetske kompanije na ovim prostorima pripada njegovoj političkoj partiji.

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr