Posle nekoliko godina sudskog spora koji su novinari Insajdera vodili protiv Vlade Mirka Cvetkovića, Ustavni sud je odlučio da Vlada Srbije mora da objasni zbog čega su dokumenta na osnovu kojih je, posle ubistva premijera Srbije, nastao izveštaj tzv. Koraćeve komisije i dalje pod oznakom državna tajna, piše B92.
Ovakva odluka Ustavnog suda znači i da će Upravni sud morati da ponovi postupak, jer je taj sud kako se navodi u obrazloženju, svojom odlukom a na osnovu stava Vlade Srbije povredio prava novinara Insajdera.
Vlada odbila da postupi po zakonu
Sve je počelo kada su još 2008. godine novinari Insajdera podneli tužbu protiv Vlade Mirka Cvetkovića zato što je ta Vlada odbila da po zakonu o dostupnosti informacijama dostavi dokumentaciju koja je prikupljena tokom rada Vladine komisije koja je ispitivala funkcionisanje obezbeđenja premijera Srbije koji je ubijen 2003.godine.
Na čelu te komisije bio je tadašnji potpredsednik vlade Žarko Korać. Cilj je bio da se ispita da li je bilo propusta u radu obezbeđenja ubijenog premijera Zorana Đinđića. Izveštaj komisije u kojem je navedeno da su postojali brojni propusti u ovom obezbeđenju objavljen je javno ali sva dokumentacija na osnovu koje je nastao izveštaj do danas nosi oznaku državne tajne.
Ispostavilo se u međuvremenu, kako su otkrili novinari Insajdera u serijalu "Službena tajna" da ni BIA ni MUP nisu radili procenu bezbednosti Zorana Đinđića. Naime, po zakonu tajna služba je do kraja 2002. godine imala obavezu da radi procenu bezbednosti premijera Srbije. Posle toga taj deo prešao je u nadležnost MUP-a. Međutim, činjenica je da se niko od njih ni posle nekoliko pokušaja ubistva nije bavio procenom ugroženosti premijera Srbije Zorana Đinđića, iako su na to bili primorani i zakonom.
I pored toga do danas niko od njih nije pozvan na odgovornost niti je bilo ko zbog toga krivično odgovarao.
Nikada nije sprovedena istraga u BIA i MUP-u
Pitanjem odgovornosti Službe i MUP-a za ubistvo premijera jedino se tokom akcije "Sablja" 2003. godine, ali potpuno nezapaženo u javnosti, bavila Komisija za ispitivanje propusta u obezbeđenju premijera.
Tako je komisija zaključila da je neophodno sprovesti istragu unutar BIA i MUP-a, ali se to nikada nije dogodilo.
Članovi komisije su tokom rada razgovarali sa više od četrdeset ljudi, čija su imena i sve ono što su tada rekli proglašeno za državnu tajnu. Komisija je dobila na uvid i transkripte prisluškivanih razgovora, ali i to, kao i svi prilozi na osnovu kojih je komisija napravila izveštaj, proglašeni su još tada za državnu tajnu. Do danas ništa od ovih podataka nije izašlo u javnost, pa ni na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića.
Zbog svega toga novinari Insajdera su posle završenog suđenja za ubistvo premijera i pravosnažne presude tražili da se u interesu javnosti skine oznaka tajnosti sa svih dokumenata.
Međutim, Vlada Mirka Cvetkovića dostavila je Insajderu već davno objavljeni izveštaj i navela da su ostala dokumenta pod oznakom državna tajna i da mere skidanja te oznake moze da donese samo Vlada Srbije .
"Strogo poverljivo" nije dovoljno za izuzeće javnosti
Zbog takvog odgovora novinari Insajdera podneli su tužbu Upravnom sudu Srbije. U odgovoru na tužbu, Vlada Srbije uputila je obrazloženje da je Insajderu poslat Izveštaj Koraćeve komisije, zanemarujući činjenicu da su novinari B92 zapravo tražili radna dokumenta ove komisije. Upravni sud je u potpunosti prihvatio ovo obrazloženje Vlade i odbacio tužbu Insajdera, iako je u dokumentima koji su dostavljeni sudu jasno navedeno da sam Izveštaj nije bio predmet zahteva.
Posle toga advokstski tim Insajdera podneo je Ustavnu žalbu na odluku Upravnog suda.
Ustavni sud je, pre dva dana, doneo odluku da je Upravni sud svojom odlukom novinarima Insajdera povrđena prava jer Vlada Srbije u odgovoru dostavljenom Insajderu nije obrazložila zašto se ova dokumenta i dalje drže pod oznakom državna tajna.
"Činjenica da je neki dokument klasifikovan kao strogo poverljiv, nije dovoljna da se odbije pristup javnosti, već je potrebno da se utvrdi da li je u konkretnom slucaju klasifikacija dokumenta kao poverljivog zasnovana na legitimnom interesu, kao i da li taj interes preteze nad interesom javnosti da zna", navodi se.
Ustavni sud je čak zatražio da se njihova odluka koja je od značaja za ljudska prava i građanske slobode u Srbiji, objavi i u Službenom glasniku, kao svojevrstan presedan.
Upravni sud će o zahtevu Insajdera ponovo odlučivati.
