Island je napravio novi korak ka članstvu u Evropskoj uniji, ali su se istovremeno pojavili pozivi za odustajanje od ulaska u evropski blok, pošto je zemlja ponovo počela da ostvaruje značajan privredni rast.
Parlamentarna komisija za spoljne odnose zatražila je da se pregovori o članstvu obustave, iako se koaliciona vlast zalaže za ulazak zemlje u Uniju.
Komisija je uputila zahtev samo dva sata nakon što je u Briselu objavljeno da je Island sada otvorio ukupno 27 od 35 poglavlja iz pregovaračkog procesa. Do sada su zaključeni razgovori o 11 poglavlja. Protivljenje članstvu Islanda u Evropskoj uniji u porastu je od kada je zemlja ponovo počela da ostvaruje značajan privredni rast posle finansijskog sloma 2008. godine.
Vlasti ove zemlje podnele su zahtev za ulazak u EU posle sloma domaćih banaka, što je državu koštalo 85 milijardi evra, i pada nacionalne valute krune, koja je izgubila 85 odsto vrednosti.
Rezultati najnovije ankete pokazuju da 53,5 odsto Islanđana želi da zemlja povuče kandidaturu za članstvo u Uniji, 36,4 odsto i dalje podržava tu inicijativu, a 9,9 odsto je neodlučno.
Oporavak je počeo krajem 2010. godine zahvaljujući zajmu od Međunarodnog monetarnog fonda i kontroli tokova kapitala, a ostvaren je u vreme krize u zemljama evrozone. Islandska ekonomija ostvarila je rast za 3,5 odsto u trećem kvartalu, u poređenju sa padom za 0,1 odsto u evrozoni.
Sledeća islandska vlada mogla bi da posluša raspoloženje u narodu. Premijer Johana Sigurdardotir se ne kandiduje, a njena Socijal-demokratska stranka, lider u sadašnjoj vladajućoj koaliciji, jedina je od islandskih partija koje se zalažu za članstvo u EU.
Dve najveće opozicione partije, Stranka za nezavisnost i Napredna partija zapretile su da će povući kandidaturu Islanda ako dođu na vlast.
