U palati predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, ministar Vestervele je juče izjavio:
- Srbija može da učini dobro Evropi, a i Evropa Srbiji, pa je zato neophodno i važno da u ovim istorijskim satima budu donete ispravne odluke. Dogovor od 19. aprila može biti nazvan istorijskim, sada je važno da se potvrdi dogovor o implementaciji i da budu vidljivi prvi konkretni koraci primene. -
Dopisnik "Bete" iz Brisela je javio da se u krugovima EU očekuje da premijeri Srbije i Kosova danas „preseku” ključna, nerešena pitanja oko ustanovljenja novih institucija Zajednice srpskih opština i njihovo nadovezivanje na kosovski sistem političke vlasti, naročito kad je reč o politici i sudstvu... Na Vesterveleovo očekivanje podrške „da bude opipljivih rezultata u primeni“, srpski državni vrh je odgovarao da će Srbija ispuniti svoj deo obaveza preuzetih Briselskim sporazumom, a od Berlina očekuje podršku za datum pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji...
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić preneo je Vesterveleu „da je Srbija posvećena rešavanju problema KiM i daljem napretku na putu ka EU, ali da neće obmanjivati evropske partnere obećavajući nešto što ne može da ispuni. Ali i da Srbija neće prihvatiti ono što ne postoji u Briselskom sporazumu, niti će ikada, ni otvoreno, ni privremeno, prihvatiti nezavisnost Kosova“.
Ministar Gvido Vestervele odleteo je u Prištinu i kategorično izjavio da se rasformiraju paralelne strukture bezbednosti Srbije na severu Kosova… Šef nemačke diplomatije je rekao da je „Nemačka opredeljena za podršku Kosovu u svim oblastima“. Ovaj događaj neću da komentarišem; više decenija sam predviđao i očekivao njegove sadašnje ishode. Amerika, Nemačka i Evropska unija, okončali su u Briselu simulaciju „dogovornog rešenja kosovskog pitanja“. Tom diktiranom sastanku prisustvovale su delegacije srpske vlade, koju je predvodio predsednik Ivica Dačić i Hašim Tači, kosovski premijer. Na američki zahtev, prekinuti su svi pregovori u kojima je traženo od Srbije da dobrovoljno prizna nezavisnost Republike Kosovo.
Ketrin Ešton, predstavnica Evropske unije, izdiktirala je Sporazum koji glasi:
1. Osniva se Zajednica/Asocijacija srpskih opština na Kosovu s većinskim srpskim stanovništvom. Ulazak novih opština moguć je samo uz saglasnost potpisnica sporazuma. 2. Zajednica/Asocijacija srpskih opština biće formirana statutom. Do njenog raspuštanja moguće je doći samo uz odluku samih opština. Pravne garancije za to biće obezbeđene adekvatnim propisima i ustavnim zakonom (uključujući pravilo dvotrećinske većine). 3. Struktura Zajednica/Asocijacija srpskih opština biće zasnovana na istim osnovama koje postoje u statutu Asocijacije kosovskih opština – predsednik, potpredsednik, skupština, veće. 4. U skladu sa nadležnostima koje predviđa Evropska povelja o lokalnoj samoupravi i kosovski zakoni, opštine će imati pravo da sarađuju u kolektivnom ostvarivanju svojih ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Zajednica srpskih opština imaće potpun nadzor u oblastima ekonomije, razvoja, obrazovanja, zdravlja i prostornog planiranja. 5. Na Zajednicu/Asocijaciju može biti preneto još dodatnih nadležnosti ukoliko to odluče centralne vlasti. 6. Zajednica/Asocijacija će imati predstavničku ulogu na nivou centralne vlasti i imaće mesto u savetodavnom veću zajednica. U ostvarivanju te uloge predviđena je funkcija nadzora. 7. Na Kosovu postoji jedna policija – Kosovska policija. Sve policije na severu treba da se integrišu u okviru Kosovske policije. Plate će dobijati samo iz Kosovske policije. 8. Pripadnicima ostalih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđeno adekvatno mesto u kosovskim strukturama. 9. Postojaće regionalni komandant za četiri većinske srpske opštine (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandant ovog regiona treba da bude Srbin sa Kosova, koga će imenovati Ministarstvo unutrašnjih poslova na osnovu liste koju će dostaviti četiri gradonačelnika u ime ZSO. Sastav KPC će odražavati etnički sastav stanovništva četiri opštine. Postojaće i drugi regionalni komandant za opštine Južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn. Regionalni komandant za četiri severne opštine će sarađivati sa drugim komandantima. 10. Pravosudne vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru kosovskog pravosudnog sistema. Apelacioni sud u Prištini formiraće panel, u kojem će većina biti sudije srpske nacionalnosti, koji će se baviti ovim opštinama sa srpskom većinom. Odeljenje Apelacionog suda, u kome će biti administrativno osoblje i sudije, imaće stalno sedište u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). U svakom radnom telu navedenog odeljenja većinu sudija činiće kosovski Srbi. 11. Lokalni izbori biće organizovani u opštinama na severu u 2013. pod pokroviteljstvom OEBS, u skladu s kosovskim zakonom i međunarodnim standardom. 12. Plan implementacije, uključujući i tačne rokove sprovođenja dogovora, biće sačinjen od 26. aprila. U implementaciji ovog dogovora posebno će biti naglašeni principi transparentnog finansiranja. 13. Razgovori o energetici i telekomunikacijama biće intenzivirani i završeni do 15. juna. 14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati niti ohrabrivati druge da blokiraju jedna drugu na putu ka EU. 15. Obe strane formiraće Komitet za implementaciju pod pokroviteljstvom EU. Ispod predloga sporazuma premijer Dačić je svojeručno napisao: „Ovde potvrđujem da je ovo tekst predloga koji će biti prihvaćen ili odbačen od obe strane. I. D.“ Dačić i Vučić su na konferenciji za novinare, vidno neraspoloženi i potišteni, izjavili: da je dobijeno najviše što smo mogli da dobijemo.
Ja im to verujem. I ne zameram im što su primorano potpisali diktat Evropske unije i Amerike. Da i oni nisu nastavljali tradicionalnu i beznadežnu politiku prema Kosovu, mogli su ovakav Briselski sporazum da potpišu čim su osvojili vlast. Ovim Briselskim sporazumom, ja okončavam svoju kosovsku hroniku koju ispisujem od 16. septembra 1966. do 25. maja 2013. godine. Moja ukazivanja na tragične ishode albanskog separatizma i predloge za mirno, dogovorno, kompromisno rešavanje kosovskog pitanja, podelom i etničkim razgraničenjem – nijedna srpska vlada nije usvojila. Taj predlog nije usvojila ni „međunarodna zajednica“ ni velike sile, jer imaju svoje imperijalističke ciljeve na Kosovu i Balkanu. Briselsko „rešenje“ kosovskog pitanja predstavlja za Srbe težak istorijski poraz nacionalne i državne politike Srbije. Takav ishod nije bio istorijska neminovnost. To je ishod slepe, nerealističke, anahrone nacionalne i državne politike Srbije.
Za ovakav kosovski poraz, pred istorijom smatram odgovornom elokupnu srpsku politiku prema Kosovu. Tu kobnu politiku zasnovali su kominternini sledbenici Srbi – Titovi boljševici, nastavio je Slobodan Milošević, produžila je „nova demokratska vlast“ i njena opozicija i crkva, do ovog briselskog diktata. Zar je bilo razumno i patriotski prihvatiti rat sa Amerikom i NATO paktom 1999. godine, pretrpeti ogromne ljudske i materijalne žrtve, biti optužen od „međunarodne zajednice“ za agresiju i zločine, doživeti izgon preko 200.000 Srba… Naredbodavcima i potpisnicima ovog Sporazuma, postavljam samo dva pitanja: 1. Šta će biti sa srpskim manastirima? 2. Šta je odlučeno o srpskoj imovini – državnoj i privatnoj? Većina Srba oseća se poniženim nepravdom Briselskog sporazuma. Predsednici opština Severnog Kosova duboko su nezadovoljni briselskim diktatom. Sa razlogom. Ali, za poraznu nacionalnu politiku prema Kosovu, veliku odgovornost snose i Srbi sa Kosova i Metohije, nespremni za kompromisna rešenja kosovskog pitanja.
Mnogo je danas u Srbiji razočaranih i nesrećnih ljudi. Nesrećan sam i ja, iako sam odavno predvideo ovakav ishod rešavanja kosovskog pitanja. Nesrećan sam i zato što znam da su odavno postojale političke mogućnosti da se kosovsko pitanje reši kompromisno i pravedno za oba naroda: teritorijalnom podelom i etničkim razgraničenjem.
Takvo rešavanje kosovskog pitanja odlučno su odbacile Amerika i Evropska unija zbog svojih političkih ciljeva. Takvo rešavanje vekovnih albansko-srpskih antagonizama, nije prihvatala nijedna vlada Srbije, ni njena opozicija, ni Srbi na Kosovu i Metohiji, a najupornije ni Srpska pravoslavna crkva. Naravno, i Albanci bezuslovno podržavani od Amerike. Oni su hteli Kosovo u teritorijalnim granicama koje im je obezbedio jugoslovenski Ustav iz 1974. godine.
I Slobodan Milošević je krivac što Srbija gubi etničku teritoriju, tzv. „Severno Kosovo“, sa dolinom Ibra i južnim Kopaonikom. Kada je 1989. ukinuo brionski ustav Pokrajine Kosovo, Milošević je mogao i morao administrativnom odlukom da priključi Srbiji teritoriju kopaoničkog i studeničkog sreza, koja je besmislenom titovskom odlukom Vlade Republike Srbije 1958. priključena teritoriji Pokrajine Kosovo.
Kosovsko pitanje Briselskim sporazumom nije konačno rešeno. „Sporazumi” i „nesporazumi“ Albanaca i Srba trajaće dok žive generacije Albanaca koje su se borile i bore za Veliku Albaniju; dok žive srpske generacije koje su doživele rat Amerike i NATO pakta 1999. godine; dok postoje proterani Srbi i njihova deca, koji su izgubili dom, imovinu, zavičaj; dok postoje stvaraoci srpske kulture i istoričari koji znaju i pamte šta je srpski narod izgubio u dvadesetom veku dejstvima imperijalističkih sila i zabludnom, nerealističkom nacionalnom i državnom politikom; dok postoji Srpska pravoslavna crkva koja će da se bori za očuvanje pravoslavne i duhovne baštine srpskog naroda; dok u Srbima živi kosovski mit slobode i svest o nacionalnom integritetu i identitetu.
Kosovsko pitanje će obuzimati ljude i narode dok postoji Balkan kao poprište svetskih imperijalizama i sukob agresivnog islama i zamorenog, potrošenog evropskog hrišćanstva. Kosovo kao islamska teritorija biće moćan činilac u agresiji neoosmanske Turske za osmanlijsko nasleđe Otomanske carevine na Balkanu i njenoj težnji za prodor u Evropu. Ova istorijska zbivanja i posledice koje će da nastupe, stavljaju Srbiju pred teška iskušenja. Neophodan nam je istorijski razum, visoka kritičnost prema sebi i istinito pamćenje svoje prošlosti, naročito porazna zbivanja u prošlom veku. Biti poražen ne znači – biti i pobeđen.
Iza Briselskog sporazuma stoje ucene velikih sila. Međutim, u sadašnjoj međunarodnoj konstelaciji, smatram nužnim nastojanje da budemo primljeni u Evropsku uniju. I zato što takvo nastojanje predstavlja napor za brže civilizacijsko napredovanje i modernizaciju Srbije. Ali, ta politika ne treba da se ostvari po svaku cenu. Ako u junu i dobijemo datum početka pregovora, hoće li nam obećati, bez novih ucena, datum prijema u Evropsku uniju?
Nada da će pristupanje Evropskoj uniji predstavljati kraj našoj ekonomskoj, kulturnoj i civilizacijskoj zaostalosti, brži privredni razvoj, nada da nam samo pristupanje Evropskoj uniji garantuje bolji život i smanjenje nezaposlenosti, sve se očiglednije pokazuje kao neizvesnost. Ekonomska unija, podređena interesima velikih sila, stupila je u složenu krizu, čije rešavanje nagoveštava temeljnu strukturnu reorganizaciju, koja ne obećava dobra Srbiji i malim, zaostalim, siromašnim narodima „Zapadnog Balkana“, geopolitički i istorijski predodređenih za periferiju Evrope.
Državna politika zasnovana na jednoj ideji, doživela je poraz, jer je prenebregla egzistencijalne pretpostavke opstajanja malih balkanskih naroda. Mali narodi opstaju ako koriste sva razumna sredstva; ako shvataju svet u kome žive i prilagođavaju se.
Formulisanje nove nacionalne politike nije moguće u sadašnjim političkim strankama, u kojima se ukorenila naša najgora politička tradicija i sve mane našeg mentaliteta. Da Srbija nadživi XXI vek, neophodan nam je sabir celokupnih umnih, radnih i moralnih potencijala srpskog naroda, uključujući i onog u rasejanju, u kome živi više od trećine Srba. Njihov intelektualni i ekonomski potencijal treba privući matici i dati im odgovarajući značaj, onako kako su to učinili neki narodi. Kosovsko pitanje, čijem se političkom rešavanju mnogo zakasnilo, nije samo kosovsko; to pitanje zahteva temeljno poznavanje prošlosti i korišćenje iskustava iz dosadašnjih poraza.
Knjiga "Kosovo" tom cilju želi da služi.
