Kompanija bivše američke državne sekretarke Madlen Olbrajt i firma za koju lobira bivši specijalni izaslanik SAD za Kosovo Džejms Perdju glavni su konkurenti za kupovinu kosovskog "Telekoma", a premijer Kosova Hašim Tači muku muči sa odlukom, piše "Njujork tajms".
Dvoje bivših diplomata na Kosovu imaju status heroja zbog uloge u vojnoj intervenciji NATO-a 1999, zbog čega će Tačiju biti teško da odluči da li će novi vlasnik kompanije PTK biti "Olbrajt kapital menadžment" (Albright Capital Management) ili Perdjuov konzorcijum "Tvelv hornbims S.a.r.l/Avisena kapital" (Twelve Hornbeams S.a.r.l/Avicenna Cappital).
Na sastanku sa Perdjuom u oktobru, Tači je objasnio "težak položaj" u kojem se nalazi jer mora da bira između dvoje kupaca, podseća američki list i podseća na pisanje kosovskog lista Zeri, koji je objavio sadržaj memoranduma u kome je pisalo da "koji god kupac da pobedi, dva miliona ljudi će smatrati da je on (Tači) izdao onog drugog", piše "Njujork tajms".
Belešku sa sastanka Hašima Tačija sa Perdjuom u javnost je izneo neko ko, očigledno, nije bio zadovoljan načinom na koji se sprovodi tender. Izbor gospodina Perdjua kao predstavnika kompanije je "veoma važan", navodi se u tom dokumentu, jer ga kosovska elita "poznaje i poštuje zbog uloge koju je tokom rata odigrao".
Mnogi američki zvaničnici vratili su se na Kosovo iz poslovnih razloga – pre svega u oblasti uglja i telekomunikacija, ili radi lobiranja i drugih isplativih ugovora – pa je teško izbeći sukob interesa, navodi njujoški list.
Među njima je Vesli Klark, penzionisani američki general i komandant NATO-a u vreme bombardovanja 1999, kao i Mark Tavlarides, bivši član Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće u administraciji Bila Klintona.
Stejt department nema propise koji zabranjuju bivšim diplomatama da lobiraju za strane države u kojima su radili, ni da se vraćaju u njih radi zarade, ne računajući jednogodišnju zabranu visokim federalnim zvaničnicima da kontaktiraju agencije u kojima su radili.
Kosovo nije jedino mesto na koje su se bivši zvaničnici vratili radi posla. Irak je jedan od primera. Ali, Kosovo jeste ekstreman slučaj, imajući u vidu ogroman američki uticaj. Priština je jedini grad na svetu u kojem se Ulica Boba Dola ukršta sa Bulevarom Bila Klintona.
Diplomatski eksperti kažu da je praksa da se bivši zvaničnici iz poslovnih razloga vraćaju u zemlje u kojima su radili kao državni službenici češća nego što je to javnosti poznato.
Nezvanično, bivši zvaničnici priznaju mogućnost sukoba interesa, pa i potencijalan uticaj na američku spoljnu politiku, pošto se diplomate koje su nekada gradile karijere u javnoj službi danas češće odlučuju za isplativije poslove u privatnom sektoru.
Neki od takvih zvaničnika na Kosovu kažu da će građani imati koristi od njihovog posla.
- Zaposlićemo ljude, obučićemo ih i pomoći zemlji da raste i razvija se kao demokratija -, objasnio je general Klark, danas vlasnik kanadske energetske kompanije "Enviditi" (Endvidity), koja planira da eksploatiše ugalj i proizvodi sintetičko gorivo na Kosovu.
