Ponovno uvođenje viza zemljama zapadnog Balkana bilo bi ne samo nepravična i drakonska mera koja bi podrila kredibilitet EU, već i bespotrebna, pošto postoji jednostavnije rešenje - skratiti procedure za odluku o azilu i svrstati zemlje s "bele šengenske liste" na spisak sigurnih država, ocenila je Evropska inicijativa za stabilnost (ESI).
ESI je, u izveštaju pod nazivom "Sačuvati slobodni vizni režim", podsetila da je u nekim zemljama EU, od ukidanja viza za zapadni Balkan 2009. godine, naglo porastao broj zahteva za azil čiji su podnosioci državljani Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine ili Albanije.
Lideri EU su 2010. godine pozvali vlade ovih zemalja da preduzmu mere kako bi sprečile priliv lažnih azilanata u Evropu, ali evropske preporuke su, prema oceni te neprofitne organizacije, uglavnom "besmislene, štetne i nerealne".
Jedina mera koja bi mogla imati efekta - sprečavanje na granici "sumnjivih" građana, najčešće Roma, da napuste zemlju - mogla bi se okarakterisati kao kršenje ljudskih prava i diskriminacija, upozorava ESI.
Evropski lideri sada razmatraju i mogućnost usvajanja režima za suspenziju vizne liberalizacije, za šta se posebno zalaže Nemačka, koju u septembru čekaju izbori, tako da bi do leta 2013. godine građani zapadnog Balkana mogli ponovo da čekaju u redovima za vize ispred zapadnih ambasada, navodi ESI.
Ponovno vraćanje viza predstavlja "drakonsku meru" koja bi "podrila kredibilitet čitavog pristupa EU prema viznoj liberalizaciji, ne samo na zapadnom Balkanu, već i u Moldaviji, na Kosovu, u Turskoj i Ukrajini", piše u dokumentu.
Takva mera, pritom, ni izdaleka nije jedino moguće rešenje, napominje ESI, navodeći da problem zapravo leži u EU i da je "očigledno rešenje" da se procedura rešavanja zahteva za azil učini manje atraktivnom za podnosioce takvog zahteva koji ne ispunjavaju uslove.
Sve zemlje EU obezbeđuju finansijsku podršku podnosiocima zahteva, ali samo neke od njih imaju problem s prilivom azilanata, primećuje ESI.
Godine 2009, broj podnosilaca zahteva za azil iz pet zemalja zapadnog Balkana bio je manji od 10.000, dve godine kasnije je iznosio skoro 26.000, a do oktobra 2012. bilo je više od 33.000 zahteva.
ESI predlaže dva rešenja - na nacionalnom nivou i na nivou EU - za koja smatra da je idealno da se sprovedu paralelno: skraćivanje trajanja procedure za azilante iz sigurnih zemalja Balkana i svrstavanje tih zemalja, na nivou Unije, na spisak sigurnih zemalja porekla.
"Takvo rešenje ne bi zatvorilo vrata pravim izbeglicama da podnesu zahtev i dobiju azil. Statistike pokazuju da zemlje s kraćim procedurama odobravaju proporcionalno veći broj zahteva za azil. Time bi, istovremeno, bila zadržana vizna liberalizacija za zapadni Balkan, koja se pokazala kao ključni korak u pružanju nade i pokazivanju smera nemirnom regionu na granici EU", piše u dokumentu.
