Baraka od pet kvadrata Ivanov je i Asimov dom u malenom selu Blaškovcu nedaleko od Zeline. Peć ne uspjeva dobiti bitku s rupama na zidovima.
"Hladno kad je bilo -12, 13 ja imam pet slojeva na sebi robe, plus tri deke i još se tresem. Makar je peć i makar se loži dan i noć, ali to je skovano od starih daski i greda", kaže Ivan Jovanović.
Struje nemaju, a kuhinja im se nalazi pod otvorenim nebom. Po vodu idu na hidrant koji im je ugradio zelinski komunalac. Kupaonicu nemaju.
Asimu je 46 godina, ne pije i ne puši, a kredit koji je imao otplatio je skupljajući karton od jutra do mraka.
"Volja i upornost, ujutro u 5, 6 se ustajalo, dobra ramena, volja za naprijed. Za radom. Skupljao sam, dućani su mi ostavljali i tako da sam to otplatio godinu dana prije", kaže Asim Vugdalić.
Ivan (69) je 32 godine radio u administraciji jedne tvrtke, u invalidskoj je mirovini s nekoliko dijagnoza. Tri je puta operirao kralježnicu. Obojica žive od 1400 kuna njegove mirovine, koliko im ostane kad se naplati kredit za zemljište na kojem im se nalazi baraka.
"Meni je zapravo bit da skromno poživim još tih par godina. Velim najveća želja mi je da imam nakon 33 godine podstanarstva neki sigurniji dom nad glavom", iskreno će Ivan.
Potreban im je građevinski materijal za sigurniju kućicu koju bi sami sagradili. Asim želi posao kako bi si to mogao priuštiti, ali s poslodavcima nije imao sreće.
"Da ne kažem da su i podigli ruku na mene. Moje stajalište je da bih ja normalni posao i normalnog poslodavca", kaže Asim.
Crkva u Blaškovcu ih hrani, a u dvorištu imaju kokoši koje zimi ne nose jaja. Obojica su optimisti unatoč teškoj situaciji u kojoj se nalaze.
Šta je za vas sreća?
"Sreća mi je topli dom, eto da imam topli dom. Ne predajem se, po prirodi sam takav, ja se nisam u daelko teži situacijama predavao i opstao sam", kaže Ivan.
