Oslobađajuća presuda za Jovicu Stanišića i Franka Simatovića predstavlja najvidljiviji udarac na kredibilitet Haškog tribunala, ocenjuje Florans Artman.
Nekadašnja portparolka bivše glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, Florans Artman, ocenila je da je oslobađajuća presuda za bivše šefove srpske Službe državne bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića Frenkija "najvidljiviji u nizu udaraca na kredibilitet Haškog tribunala u završnoj fazi njegovog rada".
- Haški sud je potvrdio da teži da ukine, iz međunarodnog krivičnog prava, (instituciju) zapovedne odgovornosti kao i koncept saučesništva vojnog i civilnog vrha u slučaju sistemskog nasilja. Time su nagrađeni mozgovi sistema koji su obmanom uspeli da planiraju i organizuju masovno nasilje, a sve preko paravana organizacije, pazeći da ne napišu direktno naređenje - rekla je Artmanova za agenciju Anadolija, a prenosi Tanjug.
Prema njenim rečima Haški tribunal je "naglo ušao u proces ukidanja Ženevske konvencije i, time, uništava sve što je napravljeno posle Drugog svetskog rata da bi se zaštitili civili u ratu".
- Događa se u Hagu jedan preokret koji žrtve poslednjeg rata u Evropi, osećaju na svojoj koži, ali koji ima i dalekosežne posledice i to širom sveta - naglasila je Artmanova.
Ona je dodala da posle ovakvih odluka Tribunala ostaje samo osećaj izneverenosti.
- Mogu zamisliti reakcije žrtava čija su deca direktno stradala od "duhova tame" koji su bili otelotvoreni u likovima Stanišića i Simatovića, sada već slobodnih ljudi. Po svemu sudeći, nažalost, odgovornost za zločine (koji sud ne poriče) se svodi na lokalne igrače, a ne na mozgove - rekla je Artman.
Ona ističe da se stiče "gorak osećaj prevare, jer nije ni istina i nije ni pravda".
Haški tribunal presudio je da Stanišić i Simatović nisu odgovorni za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i financiranje jedinica Državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportirale hrvatske, bošnjačke i civile bosanske Hrvate i druge nesrbe iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske od 1991. do 1995. godine.
- Najviše onespokojava osećaj bespomoćnosti i gašenja ikakve nade za istinu, pravdu za žrtve i uspostavljanje nekog mira. Izgleda da je Haški sud želeo pred kraj (rada) reći nam da je sve u što smo verovali bila samo utopija - primetila je Artman.
