Moreplovac iz Užica, Mihailo Knežević bio je na brodu koji su na Indijskom okeanu tri dana progonili pirati iz Somalije. On već 10 godina radi na kruzerima i teretnim brodovima, ali poslednje putovanje će pamtiti ceo život.
- Brodom nemačke kompanije isplovili smo iz Singapura prema Brazilu i Argentini. Put je vodio kroz Indijski okean, istočno od Afrike. Bilo nas je 25 - Nemci, Poljaci, Filipinci i ja - ispričao je on za Blic.
Pred kraj drugog dana plovidbe upalio se alarm, a sa komandnog mosta je stigla poruka „Prate nas pirati, dva čamca na 30 nautičkih milja iza nas“, i tada je počela prava drama za užičkog moreplovca.
- Kapetan, Nemac, okupio je posadu. Naređenje je bilo: „Samo ja ostajem na palubi, vi bežite dole, sakrijte se, zaključajte“. Sišli smo u mašinsku sobu. Sva vrata iza sebe smo zamandalili, šta smo drugo mogli. Samo što je brzina našeg broda 26, a njihovih čamaca 32 čvora. Brzina je njihova prednost - priseća se Knežević.
S obzirom na razliku u brzini, moreplovci nisu mogli da računaju na to da će pobeći, do kopna im je ostalo 13 dana, pa su svima u glavi bile samo crne misli. Sledeće jutro dobili su poruku od kapetana koja je samo dodatno povećala paniku na brodu. „Prišli su nam, vidim im lica! Ima ih četrdesetak, Somalijci. Do zuba naoružani!“
- Gledao sam kolegu Poljaka. Sklopio je šake u položaju pomozi bože. Setio sam se kolege Hrvata kome su ranije pirati odsekli ruku do lakta i poslali je kompaniji u kojoj je radio da pokažu da se ne šale. Koliko vredimo nas 25 i koliko je nemačka kompanija spremna da plati za otkup. Da li je uopšte spremna da nas plati, pitao sam se - kaže Knežević.
Međutim u trenutku kada su svi očekivali napad, desilo se nešto neočekivano.
- Kapetan nas je pozvao na palubu. Gledali smo dva čamca. Ali nisu išli prema nama. Okrenuli su se, odustali od potere. Zašto su nas ostavili, da li su znali nešto što mi nismo - nikada neću saznati. Posle 10 dana stigli smo u Južnoafričku Republiku - seća se Knežević, prenosi Blic.
