Svi nas pljačkaju za podatke o nama i niko ne odgovara

Od banke do biletarnice, svi prave ilegalne baze podataka pravdajući se bezbednošću

Spiska adresa na kojima građani ostavljaju svoje lične podatke, ne znajući da to ne moraju da rade, sve je duž.i Ni posle četiri godine od donošenja zakona podaci o ličnosti nisu sigurni

Spisak adresa na kojima građani ostavljaju svoje lične podatke, ne znajući da to ne moraju da rade, sve je duži – pošte, banke, opštine, sudovi, biblioteke, firme, portirnice raznih institucija, čak i biletarnice na stadionima.

Zvanično, da traže lične podatke mogu samo policija i komunalna policija, BIA i VBA, sudovi i carina i poreznici – ako izvršite poreski prekršaj. U praksi, to radi kome se god prohte.

Zato su, između ostalih, kazne zaslužili organizatori utakmica koji su uveli praksu da prikupljaju foto-kopije ličnih karata kupaca ulaznica.

Oni se neopravdano pozivaju na Zakon o sprečavanju nasilja na stadionima, po kom moraju da vode evidencije o licima kojima daju ulaznice preko navijačkih klubova.

Međutim, uzimanjem foto-kopije lične karte, prevazilazi se svrha te obrade, jer se prikuplja mnogo više podataka nego što je potrebno (ime, prezime, adresa, JMBG, broj lične karte, fotografija, potpis, otisak prsta…)

Sve to olakšava, ne samo pravljenje ilegalnih baza podataka građana, već i mogućnost falsifikovanja njihovih isprava.

U našoj zemlji se, po gruboj proceni, nekoliko stotina hiljada subjekata javnog i privatnog sektora bavi obradom podataka o ličnosti. Većina raspolaže i sa više baza, pa se ukupan broj evidencija procenjuje na preko milion. Reč je o evidencijama državnih službi, vojske, policije, ustanova penzijskog i zdravstvenih osiguranja, obrazovanja, bankarskog sistema i kreditnih biroa, ustanova socijalne zaštite, udruženja, brojnih kadrovskih službi poslodavaca – kaže Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

Apsurdni formular. Ako ste očekivali manji iznos, da li će zadržati razliku?

Najviše građana žalilo se prošle godine da su im lične podatke zloupotrebljavali: MUP, centri za socijalni rad, BIA, kazneno-popravni zavodi, pravosuđe, Visoki savet sudstva, bolnice, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, banke, škole, telefonski operatori, Republički zavod za statistiku, osiguravajuća društva, Piratska partija Srbije, fakulteti i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Za mnoge obrade ne postoji saglasnost lica o kojima je reč, a, što je najopasnije, često su u pitanju naročito osetljive informacije – medicinski ili podaci o socijalnom statusu. Rizici nezakonite obrade podataka još su veći zbog korišćenja biometrijskih podataka o ličnosti, ali i čestom upotrebom uređaja za video i nadzor elektronskih komunikacija.

Samo u januaru ove godine, Kancelarija poverenika za zaštitu podataka o ličnosti imala je u radu 451 predmet, gde su se građani žalili da su im na ovaj ili onaj način zloupotrebljeni matični brojevi i adrese. Od toga, 92 predmeta je rešeno, a samo u tom mesecu stigle su 82 prijave.

Posebno se žale zaposleni na podatke koje prikupljaju poslodavci da bi vodili evidenciju o njihovom boravku na radnom mestu. Ispostavilo se da su takve mere u najvećem broju slučajeva suprotne zakonu, posebno kada se radnicima uzimaju otisci prstiju.

Ni u jednu važniju instituciju obezbeđenje vas sigurno neće pustiti da uđete ako se ne legitimišete, i niko neće moći da ih kazni kao eventualne prekršioce zakona – kaže profesor Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta Union.

A kad bi se zakon primenio, kazne za zloupotrebu ličnih podataka za firme su od 50.000 do milion dinara, a za građane 5.000 – 50.000. Broj podnetih krivičnih prijava ne prelazi pet-šest godišnje, a izrečenih sankcija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – nema!

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr