Tragedija Jasera Junisa, automehaničara iz Alepa, mogla bi biti prekretnica u sirijskom ratu koji je tokom dve godine odneo više od 70.000 života. Ovo je zasad najčvršći dokaz da režim sirijskog predsednika Bašara al-Asada koristi hemijsko oružje.
Napad se dogodio u noći 13. aprila u ranim jutarnjim satima, kada je Junisovu kuću u četvrti Šeik Maskod pogodila granata. U njoj je živeo sa ženom Gadir Nadafi, 18-mesečnim Sadikom i četveromesečnim Jahjahom.
- Vratio sam se u spavaću sobu. Žena i deca su se borila za dah, a pena im je išla na usta. Kad sam udisao, imao sam čudan osećaj oštrine. Grlo je počelo da mi se skuplja, a srce ubrzano da kuca. Zamračilo mi se pred očima. Zgrabio sam Sadika i istrčao na ulicu. To je zadnje čega se sećam - ispričao je Junis The Times-u.
Kada se probudio u sat vremena udaljenoj bolnici u Afrinu, njegova žena i deca već su bili mrtvi.
Na videu koji je snimilo medicinsko osoblje u Afrinu vide se Jaser, njegova žena, ali i ljudi koji su im pokušali pomoći nakon pada granate na njihovu kuću. Svi imaju simptome tipične za trovanje nervnim plinom - pena na ustima, grčenje tela kao kod epileptičkog napada i stanje transa u kojem se pati od halucinacija.
Doktor Kava Hasan tvrdi da je te simptome imalo 13 osoba. Svima im je dao atropin, nakon čega su se simptomi smirili. Za Gadir Nadafi i sinove bilo je prekasno.
Bolnica nije imala opremu kojom bi utvrdila koji je otrov upotrebljen. Kao uzroke smrti mlade žene i njene dece naveli su “nepoznate otrovne supstance”.
Čeka se reakcija Amerike
The Times je, međutim, saznao kako su u bolnicu u Afrinu došli zaposleni “američke medicinske agencije” i uzeli uzorak kose žrtava plina.
Američki predsednik Barak Obama često je isticao da bi upotreba hemijskog oružja bila “crvena linija” nakon koje bi Vašington intervenisao u Siriji, ali njegova administracija sada tvrdi kako trenutna saznanja nisu definitivni dokaz da Asad koristi hemijsko oružje.
Sarin je tečni otrov bez boje, mirisa i ukusa. Pri upotrebi se raspršuje, a budući da je teži od vazduha, brzo pada na tlo. Razvijen je 1938. godine u Nemačkoj kao pesticid.
