Pravilnik upotrebi kolačića
Portal Net.hr unaprijedio je politiku privatnosti i korištenja takozvanih cookiesa, u skladu s novom europskom regulativom. Cookiese koristimo kako bismo mogli pružati našu online uslugu, analizirati korištenje sadržaja, nuditi oglašivačka rješenja, kao i za ostale funkcionalnosti koje ne bismo mogli pružati bez cookiesa. Daljnjim korištenjem ovog portala pristajete na korištenje cookiesa. Ovdje možete saznati više o zaštiti privatnosti i postavkama cookiesa
Trenutno imamo 26 ispovijesti u kategoriji Bizarno & paranormalno

Neki tip me brutalno napastvovao u krcatom tramvaju, završilo je tučnjavom

Korisnik: petrica Vrijeme: 09:43 22.07.2016 Komentara

Rijetko se vozim tramvajem, svuda idem autom jer živim malo izvan Zagreba, pa bi mi javnim prijevozom gdje god krenem trebalo najmanje sat vremena u jednom smjeru. Taj dan sam isto išla autom na faks, ali imala sam neku glupu pauzu od predavanja pa sam se našla s curama u centru na kavi. Popodne je nemoguće naći parking pa sam auto ostavila na sigurnom i otišla tramvajem dvije stanice do kafića.

Incident se dogodio kad sam se vraćala na faks, kasnila sam kao i obićno i već sam zbog toga bila zivčana. Bilo je iza 5 popodne, a šestica toliko krcata da su sardine u konzervi kao mrav u kongresnoj sali naspram tog užasa. Inace mi se neopisivo gadi kad mi ljudi samo slućajno u prolazu dotaknu lakat, a ovo je bilo nesnošljivo. Svaki centimetar mog tijela dodirivao se s nekim drugim, fuj. Mislim si okej izdržat ćeš, još jedna stanica, ionako kasniš, tak ti i treba, nema sad van.

U toj svoj gužvi, točno iza mene stajao je mlad, prezgodan dečko. Normalno obućen, visok, ray ban naočale, čista kosa, laptop u torbi na ramenu. Jednom rukom držao se za rukohvat, a druga mu je bila spuštena uz tijelo. U jednom trenutku ju je pomaknuo i prosao mi dlanom po guzici. Naravno da sam osjetila, čak sam sigurna da je to učinio otvorenim dlanom, dakle sigurno planirano, ali mislila sam da sam zabrijala, tolika je gužva da nema šanse da se pomakneš, a da nekog ne dotakneš. I dobro, pravim se ja tako da je bilo slučajno, kad 15 sekundi kasnije on opet. Ovaj put malo snažnije, onako očito i namjerno, da baš shvatim da je namjerno. Podivljala sam, počela sam urlati i psovati, mislim da mi je para išla na uši koliko sam bila bijesna. A on…šokiran, jadan, dere se da nisam normalna i kaj si zabrijavam, da je gužva i da me slućajno okrznuo i bla bla. Znala sam da nije, ali nisam mogla ništa. I dalje se vozimo, a nemam se kuda pomaknuti, ionako stojim na vratima. Približavali smo se stanici i valjda je odlučio iskoristiti zadnju šansu i uhvatiti me jos jednom. Ovaj put ozbiljno. Prislonio je bas cijelu ruku i doslovno mi kroz odjecu gurnuo srednji prst. Da, u guzicu. Mislim da je to nesto najstrasnije sto sam dozivjela u životu. Nisam se više kontrolirala, bacila sam torbu na pod i opalila ga laktom direkt u facu, naočale su odletjele, krenula je krv iz nosa. Ljudi su se šokirali, ali nitko ništa, svi stoje nepomicno i gledaju kaj je sljedeće. On mi psuje sve po spisku, da sam luđakinja i one ruzne stvari o bogu i mami, ja jedva dišem i u tom trenu se otvaraju vrata i ja istrčavam van i panično zovem dečka da mu to ispricam. Uopce ne znam zasto sam ga zvala, nekako instinktivno, htjela sam valjda čuti par rijeci utjehe, nemam pojma. Uglavnom, smijao mi se preko telefona. Tad više nisam bila bijesna, samo jadna i osjećala sam se preodvratno i prljavo i užas. Nisam otisla na faks, produzila sam u prvu birtiju.

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr