Izmenama i dopunama krivičnog zakonika promenjena je i odredba o uslovnom otpustu osuđenih lica. Tako sada u članu 46 krivičnog zakonika stoji:
"Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti."
Za lica koja izdržavaju kaznu zatvora od 30 do 40 godina i koja su osuđena za najteža krivična dela zakon takođe predviđa uslovni otpust, ali u ovim slučajevima sud može da proceni da li će zatvorenik biti pušten na slobodu nakon izdržane 2/3 kazne na koju je osuđen.
Međutim, u praksi je potpuno drugačije. Iako zakon jasno kaže da u određenim slučajevima, sud je dužan da osuđeno lice koje je ispunilo sve potrebne uslove otpusti na slobodu nakon izdržane 2/3 kazne, sudovi ovih dana masovno odbijaju zahteve za uslovni otpust.
- Obrazloženja za odbijanje uslovnog optusta su razna, od toga da je sud procenio da se osuđeni prilikom izricanja presude nije pokajao, da nije bio radno angažovan tokom izdržavanja kazne, ili nije u potpunosti priznao krivicu. Ni jedno nije u skladu sa zakonom, niti je na sudu da procenjuje bilo šta od ovoga sto je navedeno u rešenjima koja sam imala prilike da vidim, a koja su dobile moje kolege - objašnjava beogradska advokatica Zora Dobričanin.
Zora Dobričanin (foto: Novosti)
Dobričanin tvrdi da sud prema novom zakonu nema mogućnosti da ispituje već ima obavezu da osuđeno lice pusti na slobodu ukoliko je vremenski uslov ispunjen i zatvorenik dobio pozitivno mišljenje kaznene ustanove.
- U posebnim slučajevima sud može da procenjuje, ali zakon jasno kaže koji su to slučajevi - navodi Dobričanin.
Profesor krivičnog prava i predsednik radne grupe za izradu ovog zakona, Zoran Stojanović kaže za naš portal da je odredba krivičnog zakonika o uslovnom otpustu promenjena kako bi se povećao procenat osuđenika koji će biti pušteni na uslovnu slobodu.
- Ïntencija zakonodavca bila je da stimuliše sudove da se procenat uslovnog otpusta poveća - kaže Stojanović i dodaje da je sud obavezan da osuđeno lice pusti na slobodu ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi.
Zoran Stojanović (foto: Politika/Z. Kršljanin)
Profesor Stojanović objašnjava da je u bivšoj SFRJ procenat osuđenih lica koja su dobijala uslovni otupst nakon određenog vremenskog perioda izdržane kazne bio 95 procenata, dok je sada samo 8 posto. On kaže da je to neprihvatljivo i da ukoliko želimo da se približimo evropskom zakonodavstvu ovaj broj mora biti mnogo veći.
U Ministarstvu pravde potvrdili su za naš portal da kod takozvanog "obaveznog" uslovnog otpusta zakon predviđa da se na slobodu puštaju osuđena lica koja su izdržala 2/3 kazne i koja imaju pozitivan izveštaj Uprave zatvora tj. preporuku svih onih koji rade na njegovom prevaspitavanju u KZN zavodu.
- "Fakultativni otpust" je predviđen za najteža krivična dela i sud nije obavezan da da uslovni otpust - objašnjavaju u ministarstvu i dodaju da u ovim slučajevima sud ima prava da procenjuje da li se osuđenik na izdržavanju kazne tako popravio u toku njenog izdržavanja, da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naračito da do isteka vremena na koji je izrečena kazna neće izvršti krivično delo.
Međutim i u samom ministarstvu kao da nisu sasvim sigurni kolika su zapravo ovlašćenja suda kada je uslovni otpust u pitanju.
Na naše pitanje zbog čega onda sudovi samostalno procenjuju u oba slučaja i kod obaveznog i kod fakultativnog otpusta, kada je zakon jasno odredio u kojim slučajevima sud vrši procenu, nadležni iz ministarstva kažu da i kod obaveznog i kod fakultativnog uslovnog otpusta, sud prvo utvrđuje da li su ispunjeni uslovi, što se ceni na osnovu izveštaja Uprave zatvora koji se uvek podnosi uz molbu osuđenog.
S druge strane predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i poslanik Jedinstvene Srbije, Petar Petrović kaže da se sudije još uvek nisu prilagodile novom zakonu, prema kojem postoje tačni uslovi za prevremeni otpust zatvorenika iako je to njihova obaveza.
- Mi smo pre ovoga zakona imali mogućnost prevremenog otpusta zatvorenika, ali pošto je bilo dato sudijama na volju, onda to kao da nije ni postojalo. Zatvorenicima treba omogućiti da izađu iz zatvora pre propisane kazne ukoliko se korektno ponašaju u zatvoru. Tako da smatram da je pravilno to što je donet novi zakon, gde će to biti obaveza sudija da puštaju zatvorenike ako ispune tačno propisane uslove - objašnjava Petrović.
Petar Petrović (foto: Tanjug)
On kaže da to što se ovaj zakon još uvek ne primenjuje u potpunosti je verovatno zbog toga što se sudije nisu prilagodile iako je jedini njihov zadatak da utvrde tačno da li zatvorenik ispunjava uslove koji su propisani.
I njegov kolega, poslanik SNS-a Dragan Nikolić kaže da je novi zakon počeo da se tumači pogrešno od strane sudija, pa mnogi koji su izdržali dve trećine kazne nisu pušteni na slobodu.
- Izmenjen je krivični zakonik u delu uslovnog otpusta tako da po automatizmu kada ispunite dve trećine kazne sud mora da vas pusti na slobodu, sem u slučaju da se u zatvoru niste popravili, pokušali bekstvo ili da ste napravili neki drugi sličan prekršaj - navodi Nikolić.
On ističe da je problem u tome što sudije različito tumače izmenjen zakon o uslovnom otpustu.
- Pojedine sudije čak su tumačile zakon tako da amnestiju nisu mogli da dobiju, recimo, oni koji nisu priznali krivično delo ili nisu radili prilikom izdržavanja kazne. Kao da oni imaju obavezu da rade tom prilikom. Sve je to dovelo do mnogo neprijatnih situacija, pa na kraju opet ljudi koji su izdržali dve trećine kazne nisu mogli da izađu na uslovnu slobudu - objašnjava Nikolić.
On kaže da ovakvim tumačenjem zakona, sudije krše taj zakon koji su dužni da sprovode.
- Međutim, sudije koje ne oslobode zatvorenika ne odgovaraju, pa tako i dalje mogu da "vedre i oblače" - objašnjava Nikolić i dodaje da sudija ne može da odgovara jer se to podvodi pod "slobodno sudijsko uverenje" i zato bi trebalo da bude što više savetovanja na kojima bi se tačno utvrdila pravila i obučile sudije.
Dragan Nikolić (foto: Media centar)
On smatra da bi trebalo da postoji samo jedan apelacioni sud kao što je bilo nekada, gde su se zauzimali isti stavovi za celu Srbiju u vezi tumačenja zakona.
- Ovako kada imate četiri apelaciona suda zakon može da se tumači na četiri načina u različitim delovima države - kaže Nikolić i dodaje da očekuje da će se i ovo pitanje uskoro rešiti, jer je ključno za funkcionisanje pravosuđa.
Vladimir Cvijan (foto: Novosti)
Interesantno je da je poslanik SNS-a Vladimir Cvijan, koji je bio jedan od vatrenih zagovornika izmena i dopuna krivičnog zakonika odbio da odgovori na naše pitanje zbog čega sudovi ne sprovode zakon koji je skupština izglasala, a Evropa tražila od nas, već i dalje donose rešenja o uslovnom otpustu "po slobodnoj proceni".
- Ne bih sada da pričam o tome - bilo je sve što je Cvijan rekao.
