On je bio prvi rokenrol buntovnik. On je Bitlsima smotao prvi džoint. On je pljunuo na Vudstok.
On je izdao američki folk, on je izdao rokenrol, on je izdao judaizam i hrišćanstvo, on se prodao mejnstrimu - pa prodao mejnstrim.
On ima sedamdeset godina i on je "Forever Young".
Teško je setiti se muzičara koga su strastvenije voleli a ostrašćenije mrzeli od Boba Dilana.
Dilan je imao bajkoviti početak karijere protestnog poete. Rano je doživeo univerzalnu aklamaciju kao folk kantautor, kada ga je 1963. godine njegova tadašnja muza i ljubavnica Džoan Baez predstavila na "Njuport Folk festivalu".
Džoan Baez i Dilan
Od tada pa do kraja ere Vijetnamskog rata, pesme Masters of War, The Times They are A-changing, Blowin' in the Wind, A Hard Rain's a-Gonna Fall bile su himne pacifističkog pokreta.
Njegove pesme su sredinom šestdesetih obrađivali redom svi, od The Byrds-a do Cher, dok The Beatles u Engleskoj nisu propuštali priliku da promovišu njegovo ime.
Dylan (un)plugged
Ipak, Dilan već 1965. godine odbacuje akustaru i snima svoj prvi rok album Bringing it All Back Home.
Kada se tog leta vratio u Njuport, na mesto prvog uspeha, sa električnom gitarom u rukama, okoreli folk puritanci su probali da svojim uvredama utišaju njegov nastup.
Iste scene će se nešto kasnije ponoviti i u Engleskoj. Legendarna anegdota prepričava kako je neko iz publike doviknuo: "Evo ga Juda!", na šta je Dilan uzvratio: "Nemoj da me ložiš, gde?", nakon čega je svom bendu naredio: "Svirajte jebeno glasno!".
Dilan je nogom razvalio vrata rokenrola, revolucionarnom Like a Rolling stone. Osim što je postala njegov prvi milionski singl, sa svojih nečuvenih šest minuta trajanja, dokazala je i da pesme mogu trajati duže od do tada standardnih tri minuta.
Dalje na tu temu elaboriraće Bitlsi, kojima će Bob tokom upoznavanja obezbediti dodatnu inspiraciju, u vidu par cimova dobre biljke.
Potom je usledio novi šok za muzičku industriju - dupli album Blonde on Blonde i pesma Sad Eyed Lady of the Lowlands, dugačka jedanaest i po minuta.
Kako izbeći sopstvenu senku?
Nakon što je radikalno promenio rokenrol formu, Dilan je bio spreman da "zabije roku nož u leđa". Nije vredelo ni to što je Woodstock organizovan maltene u dvorištu njegove kuće, Bob je rešio da ponovo proda svoj božanski status. Dok se 500.000 ljudi valjalo na njegovoj poljani, on je bio u Engleskoj na festivalu Isle of Wight i svirao kantri.
Sedamdeste su počele sa Knockin' on Heaven's Door, jednom od najobrađivanijih pesama u istoriji muzike, a on je postao bona fide svetska zvezda.
Usledio je poslednji i napokon uspešan beg od sopstvene senke, koja je bivala sve veća. Bob je postao born again hrišćanin i isfintirao ceo svet. Tako se ponovo našao u raskoraku sa mejnstrimom, pišajući uz vetar.
Naredne godine je proveo snimajući anahrone albume na biblijske teme, uživajući u, za njega, udobnoj poziciji autistične bivše zvezde. Čak je doživeo da mu se naruga i Džon Lenon, njegov nekada najveći fan, kroz parodiju Dilanove pesme You Gotta Serve Somebody.
Dilan je zauvek sa sebe otresao balast mejnstrima i velikih očekivanja, ali fama oko njega već decenijama samo raste - da li je izdao, koga je izdao, zašto je izdao, za koga je radio (CIA snajka, CIA).
Možda je Dilan celog života za sebe tražio odgovore na pitanje postavljeno u Like a Rolling Stone: Kakav je osećaj biti bez doma, kao potpuni stranac, kao kamen koji se kotrlja?
