Srbija, Crna Gora i BiH osnovali centar za policijsku saradnju

Zajednički napori tri države u borbi protiv kriminala na Balkanu

Predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Raško Konjević i ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Fahrudin Radončić potpisali su danas u Budvi Protokol o osnivanju i funkcionisanju Zajedničkog centra za policijsku saradnju, saopštio je MUP.

Po potpisivanju sporazuma premijer Dačić izrazio je zadovoljstvo nastavkom uspešne saradnje policija tri države istakavši da će zajednički centar doprineti njenom unapređenju.

U saopštenju MUP-a se navodi da je Dačić ukazao da policije Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine imaju dosta zajedničkih interesa – borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ilegalnih migracija, trgovine ljudima, oružjem, terorizma…

Naš zajednički interes je da što više razvijamo saradnju naših organa koji se bave sprovođenjem zakona i sigurno je da u tome nema nikakvih prepreka. Naš veliki uspeh bio bi, ukoliko bismo policijske operativne zadatke koje imamo pred sobom, uspešno završili do kraja„, kazao je Dačić.

Govoreći o problemu lažnih azilanata, Dačić je rekao da Srbija ulaže maksimalne napore u rešavanju tog pitanja, kako bi izbegla opasnost od suspenzije vizne liberalizacije, koja kao mogućnost preti državama zapadnog Balkana.

Od 9. januara u Evropi stupa na snagu mehanizam za suspendovanje principa vizne liberalizacije ukoliko dođe do drastičnog povećanja azilanata iz neke zemlje. Naravno to nije tako jednostavno, potrebno je da za suspendovanje glasa dve trećine država članica, ali je to velika opasnost jer već sedam – osam država u Evropi traži da se ta klauzula aktivira“, naveo je predsednik Vlade Republike Srbije.

On je precizirao da Srbija najviše problema ima sa azilantima koji odlaze u Nemačku i da ih je u novembru bilo 1700, te da su to „brojke koje mogu da nateraju određene političke činioce u tim zemljama da traže suspenziju vizne liberalizacije“.

Dačić je ukazao da najveći broj ljudi koji iz Srbije traži azil u EU, najčešće to radi iz ekonomskih razloga i da su u pitanju uglavnom pripadnici romske i albanske nacionalnosti.

Prema njegovim rečima, teško je pronaći adekvatne mehanizme da se to spreči, jer po međunarodnim propisima imena tražilaca azila ostaju tajna, jer se smatra da su im ugrožena prava.

EU treba da shvati da je naš narod pronicljiv i snalažljiv i da u zemlje Unije ne idu da bi dobili azil, već da bi uzeli neke pare i uopšte ih ne zanima da li će azil i dobiti. Prosečna plata u Srbiji je oko 470 evra, a azilanti u Nemačkoj, dok traje procedura, dobijaju 700 i 800 evra mesečno“, naveo je Dačić.

Protokol o osnivanju i funkcionisanju Zajedničkog centra za policijsku saradnju, koji je potisan nakon trilateralnog sastanka ministara unutrašnjih poslova Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, deo je projekta „Izgradnje kapaciteta policijskih službenika za sprovođenje aktivnosti u centru za policijsku saradnju“, koji finasiraju Vlada Velike Britanije i razvojni fond IOM.

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr