Gajin: Ukidanje državne televizije nije teško zamisliti

Moguć grčki scenario za RTS

Nije teško zamisliti da bi javni servis, RTS i RTV, mogao doživeti sudbinu koja bi možda ličila na grčki scenario, odnosno ukidanje državne televizije.

To je izjavio član radne grupe za izradu zakona o javnim medijskim servisima Saša Gajin, povodom odluke da se ukine TV pretplata i da javni servisi pređu na državni budžet, javlja FoNet, a prenosi Mondo.

Umesto da se ide na to da se javni servis razvija i učini ljudima interesantnim kvalitetnim sadržajem i informacijama, pokušava se da se javni servis veštački održi u životu, pa makar to bilo i na elementarnom nivou, a sa tog elementarnog nivoa nije teško zamisliti da bi javni servis, RTS i RTV, mogao doživeti sudbinu koja bi možda ličila na grčki scenario, istakao je Gajin za “Danas”.

On je rekao da je radna grupa tražila, ali nikad nije dobila odgovor zašto se odustaje od pretplate, odnosno naknade i napominje da ne zna zašto se to radi i odakle ideja o prelasku na budžet.

Ako je ideja o budžetu već zacementirana, trebalo bi se držati onoga što je dogovoreno ranije, da budžetsko finansiranje bude limitirano na dve godine, a da ministarstvo u međuvremenu nađe način kako da vrati finansiranje RTS i RTV na sistem pretplate, rekao je Gajin.

On smatra da bi finansiranje putem pretplate bilo idealno rešenje.

Takvo rešenje, objašnjava, imamo u pojedinim verzijama zakona koje smo radili u okviru radne grupe, ali već zakonsko obavezivanje da će se raditi na tome da se stvari
vrate u normalu, jer je pretplata jedini opravdani način finansiranja javnog medijskog servisa, govori dosta.

Prema njegovim rečima, ako nema finansijske autonomije, nema ni uređivačke autonomije, ako se javni servis “finansira iz budžeta, odnosno ako izvor finansiranjajavnog servisa zavisi od političke volje vlasti.”

Govoreći o problemima prilikom izrade zakona o javnim servisima, on je ukazao da su “neki krugovi koji se zanimaju za medijsko zakonodavstvo” pokušali da utiču na sadržaj zakona.

Oni su to pokušali neformalno, neinstitucionalno. Ne kroz rad radne grupe, javnu raspravu ili javnu polemiku. Javna rasprava mora da postoji, ali ne i da se na tajnim sastancima prepravljaju odredbe zakona – rekao je Gajin.

On napominje da to nisu samo političari, već i ljudi koji se bave biznisom u toj oblasti, pa i pojedinci iz međunarodnih organizacija, ali ne iz Evropske unije.

Taj problem je eskalirao kad je rađen nov zakon o javnim medijskim servisima, rekao je Gajin, navodeći da je napravljena tajna radna grupa za koju se ne zna ko ju je sačinjavao, ko su bili autori nacrta zakona o javnim servisima.

Ta tajna radna grupa je pripremila nacrt zakona koji je objavljen na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a da niko iz ministarstva nije učestvovao u njegovoj izradi, istakao je Gajin.

Poseban problem je, prema njegovim rečima, što se na zakonima radilo u tajnosti i to je kulminiralo, pa su I NUNS i CUPS (Centar za unapređivanje pravnih studija) tražili od Ministarstva kulture da dostavi informaciju otome ko su autori tog zakona i ko je, i po čijem nalogu to radio.

Čak nema nikakve odluke ministra da se radi na tom zakonu koji i danas stoji na sajtu Ministarstva kulture iinformisanja, a to je nedopustivo, rekao je Gajin, postavljajući pitanje kako se dogodilo da neko dođe u ministarstvo i spusti na sto zakon koji je urađen negde drugde?

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr