Debakl Zvezde sa Donjim Sremom

Vodili sa 2:0 a na kraju bilo 2:2

Na jubileju svog stadiona, u spektakularnom ambijentu, crveno-beli i pored vođstva od 2:0 i igračem više ispustili pobedu protiv Donjeg Srema – 2:2, pišu Novosti

Crveno-bela Srbija se poklonila „Marakani“ i – Donjem Sremu! Skoro 40.000 Zvezdinih fudbalskih vernika iz svih krajeva države pohodilo je Topčidersko brdo kako bi na veličanstven način obeležili pola veka slavne istorije stadiona na kojem su padali najslavniji i rađali se najveći, a rođendansko slavlje upropastili su oni koji danas nose dresove slavnih prethodnika!

Na čelu s nedoraslim komandantom Slavišom Stojanovićem koji nije imao znanja i hrabrosti da Zvezdu povede u ubedljivu pobedu protiv skromnog rivala, već je lošim izmenama kumovao sramnom finišu – izjednačenju gostiju u 90. minutu! Da sve bude crnje za crveno-bele, pobedu im je oteo Stefan Aškovski, bek Partizana na pozajmici u Pećincima – 2:2 (1:0).

Naslednici slavnih Zvezdinih generacija igrali su protiv Donjeg Srema kao s okovima na nogama i u mnogo čemu ostali dužni i grbu na grudima i nenadmašnim prethodnicima i onima zbog kojih Zvezda sve ove decenije i postoji – navijačima. Konačnih 2:2 ostaće samo mrlja na njihovim karijerama i na istoriji „Marakane“ i to u noći kada se duh sada već davne 1963. nadvijao iznad glavnog grada.

Umesto da ambijent kakav nema niko u istočnoj Evropi iskoriste kao svog nedostižnog džokera, crveno-beli su dozvolili da ih zvižduci isprate sa spektakla. Iako kvalitetom inferiorni u odnosu na crveno-bele, igrači kluba iz sremačkog sela nisu dozvolili da im se odseku noge u „rupi“ koja je gutala i najveća imena svetskog fudbala. Već u 6. minutu Bajković je skidao loptu s linije posle dobrog šuta glavom Lakić-Pešića, a šest minuta kasnije ponovo je njegov refleks spasao mrežu posle pokušaja Damnjanovića. Zvezdin golman vadio je kestenje iz vatre kad je isti igrač izašao sam pred njega u 50. minutu.

Na drugoj strani, domaći su već prvu priliku pretvorili u vodeći pogodak i činilo se da će time sebi značajno olakšati posao. Iznad odbrane rivala vinuo se Abiola Dauda i znalački glavom poslao loptu u mrežu. Ali, osim njega, Pečnika i Kovačevića nije bilo drugih nadahnutih da slede duh slavnih asova iz prošlosti. Zvezda je igrala tromo i bezidejno, tek na momente sevajući ka golu Belića. Jedan od takvih trenutaka zbio se u 54. minutu, kada je uporni Mijailović iz ko zna kog pokušaja uspeo da probije levom stranom i centrira, a Pečnik na drugoj stativi postigne svoj treći prvenstveni gol u sezoni.

Zvezda se od drugog gola s mukom penjala i očas padala, što je u 75. minutu kaznio najpre rezervista Sremaca Marčeta. Domaći su uzalud pokušavali da trećim pogotkom vrate mir i panika se unosila u njihove redove, a njen plamen raspirivao je i trener. Prvo je u 66. minutu odličnog Daudu izveo iz igre i zaigrao s dva „laka“ napadača, da bi zatim „vadio“ iz igre Milijaša i uvodio Onjila, pa izgubljeni balans na sredini pokušao da vrati ulaskom Savićevića umesto Kasalice. Sve promašaj do promašaja! Ali, Aškovski nije promašio i spretnom reakcijom između paralisanih Zvezdinih igrača poslao loptu tamo gde Bajković nije mogao da je dohvati za 2:2.

U Zvezdi je ponovo zrelo za promene, senka sumnje iznad mogućnosti sadašnjeg tima, ali još više trenera, preti da proguta ambiciju da se dođe do šest godina čekanog cilja.

Ni ovaj meč nije prošlo bez prekida meča! Kad su „delije“ razvile transparent „Godina 1961 – Tomislav Karadžić, prvi srpski huligan“, sudija Darko Bogdanović prekinuo je meč na čak sedam minuta! Ceo stadion je njegovu odluku „pozdravio“ salvom zvižduka i skandiranjem „Tole lopove“, a susret je nastavljen tek kada je sporna parola sklonjena. Zanimljivo, Bogdanović je poluvreme produžio za samo četiri minuta, iako je prekid trajao značajno duže…

Za igrače Zvezde je izgleda uzalud bilo to što su se još od 17 časova kolone navijača slivale od Slavije, Kalenić pijace, Južnog bulevara i Banjice ka Autokomandi. Stariji kažu da je tako bilo i tog 1. septembra 1963. kad su Bora, Džaja, Vladica i drugi velikani posle Tantalovih muka pobedili Rijeku na otvaranju svoje nove kuće. I večeras su članovi te generacije, Dragan Džajić, Dušan Maravić, Vladica Popović, Toma Milićević i Blagoja Mitić pozdravljeni ovacijama punog stadiona, baš kao i Trifun Mihailović, strelac prvog gola u istoriji „Marakane“. Njih šestorica dobili su plakete i dresove sa svojim imenima, a obe ekipe su se uoči meča fotografisale za uspomenu sa velikanima.

foto: Srbijafudbal

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr