Vinča prepuštena septičkim jamama i klizištu

Samo retki entuzijasti još brinu o očuvanju sećanja na najnapredniju praistorijsku kulturu

Ni značajnijeg nalazišta, ni veće nebrige. U deset i po metara arheološkog naslaga u Vinči stalo je 7.500 godina ljudskog življenja u kontinuitetu, a ta drevna metropola postaje žrtvom prirode i našeg nemara i zatvorena je i za posetioce i za istraživače.

Naime, Vinča se nekoliko poslednjih godina najmanje pominje po svom značaju, već uz nju ide priča o klizištu, nemanju novca, pravnim zavrzlamama i opštoj ravnodušnosti kojoj teško da mogu parirati retki entuzijasti.

A famozno klizište koje decenijama preti da oburva severoistočni profil nalazišta samo je deo šireg problema.

Vinča se kao spomenik kulture od izuzetnog značaja prostire na oko pet hektara, od toga su eksproprisana 2,5, a ni oni u celini ne mogu da se koriste zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, već se nalazište nalazi na nepun hektar. Nemamo ni adekvatan kolski prilaz pa smo prinuđeni da plaćamo prolaz kroz komšijska dvorišta. Na ovom delu ne postoji ni kanalizacija nego septičke jame koje se ulivaju u kulturne slojeve. A da bi se ozbiljno rešio problem klizišta potrebno je uraditi plan detaljne regulacije, a njemu prethodi studija o izvodljivosti koja nikako da stigne – kaže za Blic Dragan Janković, kustos ovog nalazišta koji je decenijama i živeo na njemu, vodeći računa da ono totalno ne propadne.

Dragan Janković: Septičke jame uništavaju nalazište (Foto: Novosti)

Sve što je do sad urađeno u vezi sa klizištem izrada idejnog projekta koji je koštao 300.000 dinara, kaže Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda koji formalno vodi računa o vinčanskom nalazištu.

Međutim, on se ne može sprovesti bez studije o izvodljivosti, a za sredstva za njenu izradu Zavod za zaštitu spomenika kulture konkurisao je kod Ministarstva za privredu i finansije i još ih nije dobio. Kao što ni Ministarstvo kulture nije uplatilo ništa od 1,1 milion dinara za zaštitna istraživanja pa su i ona stopirana kad je nestalo sredstava koja je dao velški univerzitet iz Kardifa. Osim toga, mrtvo slovo na papiru je i Savet za Vinču oformljen 2008. godine koji se od tada sastao samo jednom. Kao da nikog nije briga, a mi sredstva nemamo – napominje direktorka muzeja.

Nakaradni stari putokaz (Foto: Branka Stamenković)

Prošle godine započeto renoviranje izložbenog dela nalazišta (najobičniji montažni objekat) je većim delom dovršeno, ali nije saniran krov koji i dalje prokišnjava.

napominje Janković.Ne mogu da shvatim da država zbog 5.000 evra koliko bi koštala popravka ovakav lokalitet drži zatvoren. Beograd je jedan od retkih gradova u svetu koji se može pohvaliti da je bio metropola pre 7.500 godina, ali on to kao da ne želi da prepozna i ugradi u svoj identitet – čudi se Dragan Janković koji, uprkos što ne može ništa od artefakata da im pokaže, ne odbija strance kad ovde svrate.

Upravo je prethodni dan grupi Mađara uz pomoć prezentacije na laptopu objašnjavao gde se nalaze, ali teško da im može objasniti zašto takvo arheološko bogatstvo tako zapušteno izgleda.

Kao i put do njega kroz naselje obeležen putokazima sa skarednom engleskom rečju “fing” koju su ljudi iz Muzeja grada nedavno prelepljivali adekvatnom rečju “site”, ili dunavsko priobalje koje ruži olupina izgorelog brod-restorana preko kog su ovde svraćali putnici sa evropskih brodova. Sad ni te kopče više nema.

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr