Ko to tamo meša rok i folk? (VIDEO)

Mnogi „zabavnjaci“ prešli u „narodnjake“

Kada se Aleksandar Petrović Alek, nekadašnji bubnjar Eyesburna, pridružio pratećem bendu Cece Ražnatović, mnogi su se pitali kako je mogao da napravi takav prelaz.

Na tribini “Susret rokenrola i pop-folka”, koja je u ponedeljak održana u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda u organizaciji Instituta za noviju istoriju, Alek kaže da bi i njemu samom ranije bio čudan takav izbor.

Ja sam ceo život hevi metalac, nekada mi je bilo nezamislivo da ću svirati sa Cecom i Lepom Brenom, a sada mi se čak i sviđa ta muzika – rekao je Alek, a prenosi Danas.

On je objasnio da je pre dvadesetak godina, kao član kultnog beogradskog death metal benda Bloodbath, izbegavao da sluša ne samo narodnu već i domaću rok muziku.

Dok sam svirao u Bloodbath, bilo mi je nezamislivo i da ću svirati muziku koju sam kasnije izvodio sa Eyesburn. Pa sam i to počeo da sviram. Onda, 2006. godine došlo je do nekih nesporazuma u bendu, Eyesburn je prestao da postoji – priča Alek.

On kaže da su do tada zarađivali solidne pare i lepo živeli od prodaje albuma i svirki.

Ja škole nemam, bubnjeve sviram od trinaeste godine, morao sam nešto da radim. Dobio sam ponudu da sviram sa Cecom i Brenom. Mnogi su me pitali: “Kako možeš?” Objasnio sam im da sebe posmatram kao profesionalnog muzičara i idem tamo gde je bolje – rekao je Alek.

Uslovi rada sa folk divama su, kaže, izuzetni. Na svirke u inostranstvo putuje se avionom, spava se u hotelima, plata je redovna i dobra, a vremenom se, kaže, “uživeo u sviranje folk muzike“.

On kaže da se muzičari trude da narodne pesme liče na world music, objašnjavajući da je okretanje folku svetski trend i među rokerima.

Bio sam prošle godine na Metal kampu u Sloveniji, i na tom festivalu je najveće oduševljenje izazvao Korpiklaani, finski metal bend, koji ima gajde i violine, a njihova svirka je između Ortodoks Keltsa i Ritma nereda – objasnio je Alek.

Željko Šašić, predstavljen kao utemeljivač pop-folk muzike u Srbije, podsetio je da je pre početka “narodnjačke” karijere bio žestok roker, tada u najužem izboru za novog pevača Generacije 5.

U međuvremenu sam potpisao ugovor sa Siti rekordsom, Marinom i Futom, snimili smo prvi album i izdvojili su se hitovi “Crna ženo” i “Gori more” – priča Šašić

On kaže da ga je Aleksandar Radulović Futa video kao nekog novog Dejvida Koverdejla, frontmena benda Whitesnake.

Bio sam jedan od prvih pevača folka sa dugom kosom. Tada, posle moje ogromne popularnosti, svi folkeri odjedanput su počeli da puštaju kosu. Ljudi i ne znaju da ja na drugom albumu imam i pesmu “Voli me, voli”, posvećenu Milanu Mladenoviću iz Ekatarine Velike – rekao je Šašić.

Istoričar Aleksandar Raković, urednik tribine, objasnio je da je narodna melodija sedamdesetih godina prodrla u jugoslovenski rokenrol.

Čini se da je jedan od prvih primera stapanja rokenrola i novokomponovane narodne muzike, ako ne i prvi, pesma Hanke Paldum koju je komponovao Milić Vukašinović “Voljela sam, voljela” iz 1979. godine. Tokom osamdesetih u novokomponovanu narodnu muziku uselili su se gitarski rifovi, a stadionski nastupi nekih zvezda poput Lepe Brene vizuelno su podsećali na velike rokenrol spektakle – rekao je Raković.

On je dodao da o popularnosti novokomponovane narodne muzike svedoči činjenica da su i pevači koji nisu spadali u mejnstrim tada imali astronomske tiraže. Kao primer je naveo Šemsu Suljaković, koja je sa albumom “Pristajem na sve” iz 1986. ostvarila tiraž od oko 850.000 primeraka.

Devedesetih, kako je objasnio, narodnjaci su zadominirali javnim medijskim prostorom.

U konglomerat turbo-folka ušli su početkom devedesetih i neki urbani beogradski mladići koji su potekli iz miljea rokenrol kulture, da bi u pop-folku napravili karijeru i stekli reputaciju, kao Željko Šašić. S njima, ali i drugima, s rokenrol bendom u pozadini, pop-folk muzika je dobila urbani karakter i danas možemo da zaključimo da narodnu muziku sluša i urbana omladina. Uglavnom ta urbana omladina je činila 200.000 ljudi na koncertu Svetlane Ražnatović na Ušću – kaže Raković.

Rok kritičar Branimir Lokner objasnio je da je Srbija idealna sredina u kojoj se mešaju čak i one stvari koje nisu za mešanje.

Filozof Miša Đurković, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije, podsetio je da je turbo-folk kovanica koju je izmislio Rambo Amadeus.

Posle, devedesetih, propao je rokenrol, koji je u SFRJ bio neka vrsta državnog projekta. Država se devedesetih povlači iz kontrole muzike, to prepušta tržištu, i tako dolazi do ekspanzije narodnjaka – rekao je Đurković.

Imaš komentar?

Povratak na Net.hr